4
Profesor zaštite životne sredine Ljubiša Ignjatović sa Fakulteta za fizičku hemiju ističe da je posebno problematičan kvalitet uglja koji se koristi u domaćinstvima i privredi u Srbiji i dodaje da je neophodno da država proverava poštovanje standarda.
Ignjatović je u emisiji „Probudi se“ na TV Nova S govorio o prekomernom zagađenju vazduha tokom hladnih dana navodeći da je problematičan kvalitet uglja koji se koristi, posebno u individualnim ložištima, kao što je lignit koji se kopa u Kostolcu i Lazarevcu, a koji je veom lošeg kvaliteta.
„Lignit je slabije kalorične moći, te nam je zato potrebno više uglja kako bi dobili određenu količinu toplote. Isto tako lignit sadrži više mineralnih materija koje ne mogu da sagore i koje onda izlaze kroz dim, kao što su PM 2.5 i PM 10 čestice, ali i ugljen-monoksid“, kaže Ignjatović.
On upozorava da je naš ugalj u negativnom smislu veoma bogat i sumporom.
Među najveće zagađivače, Ignjatović vide termoelektrane, posebno one u blizini Beograda koje, kako navodi, doprinose većini zagađenja ne samo zimi, nego i leti i to ne samo česticama nego i štetnim gasovima.
Govoreći o mogućem rešenju on navodi da ulaganja u životnu sredinu nisu mala, te da kod nas treba da najveći zagađivači, kao što su termoelektrane, koriste neophodne filtere.
„Neka rešenja jesu jefitnija, neka skuplja“, navodi profesor Fakulteta za fizičku hemiju.
Kada se radi o domaćinstvima, Ignjatović navodi da na državnom nivou treba videti kakav je to ugalj koji se prodaje u Srbiji i dodaje da postoje standardi, kao i da treba stimulisati prelazak na čistije izvore energije, poput peleta ili gasa.
On ističe i da treba izbacitii sve toplane na mazut, odnosno ekskluzivno gorivo za siromašnije zemlje istočne Evrope.
Komentarišući izjavu ministra zdravlja Zlatibora Lončara o tome da do juče nismo živeli u vazduhu kao na Pančićevom vrhu, profesor zaštite životne sredine ocenjuje Lončarovu izjavu kao nespremnu i dodaje da i na stranu Kopaonika, gde se nalazi Pančićev vrh, dolaze opasni gasovi iz Kosovske Mitrovice i Trepče i nije perfektan vazduh, što se tiče čestica.
„Očito da iz godine u godinu držimo ta neslavna prva mesta. Beograd se u poslednjih 15-20 godina naglo uvećao i ljudi su uglavnom pravili kuće po obodnim delovima grada, a ne možemo se pohvaliti ni da je centralno grejnaje postojalo u centralnim delovima grada“, kaže Ignjatović.
Bonus video – Zagađenje na Novom Beogradu
Pratite nas i na društvenim mrežama: