2
Novi susret glavnih pregovarača Beograda i Prištine zakazan je za danas u Briselu. Prošli sastanak nije doneo rezultate kao ni mnogi pre njih. Da li pregovori polako gube smisao ili se važne odluke ipak donose, ali iza zatvorenih vrata? Da li nova administracija u Briselu donosi i novi pristup pregovorima i ko bi MIroslava Lajčaka, kome uskoro ističe mandat, mogao da zameni na mestu glavnog pregovarača. To su samo neka od pitanja za našeg sagovornika jutarnjeg programa "Probudi se" Ljearta Hodžu novinara iz Prištine.
Za danas je zakazan novi susret. Gost „Probudi se“ ističe šta možemo da očekujemo od novog sastanka glavnih pregovarača ili očekivanja gotovo da i nema jer već neko vreme ne donose rezultate.
Sada se uspehom smatra ako dođe do trilateralnog sastanka predstavnika Beograda i Prištine sa Lajčakom. Uglavnom se sastaju odvojeno. Na prošlom sastanku je došlo do trilateralnog susreta, ali nije došlo do iskoraka u pregovorima.
Glavni pregovarači su Petar Petković i Besnik Bisljimi. Vučić i Kurti se nisu sastajali od septembra.
Savet Evrope je najavio da će insistirati da Priština formira Zajednicu srpskih opština što je jedan od glavnih zahteva Beograda u pregovorima. Hodža objašnjava da li je Priština spremna da formira Zajednicu i kako bi ona izgledala.
„Priština nije spremna da formira Zajednicu srpskih opština“, jasan je novinar iz Prištine.
Savet EU za opšte poslove pozvaće ove nedelje Prištinu da formira ZSO i nacrt statuta o njenom osnivanju prosledi ustavnom sudu bez daljeg odlaganja, navodi se u nacrtu zaključaka o proširenju, koji bi trebalo da bude usvojen 17. decembra. Iz EU podsećaju da Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov implementacioni aneks moraju da se u potpunosti poštuju i primene „što je pre moguće bez preduslova“, kao i sve obaveze povezane sa EU, zajedno sa ostalim nerešenim obavezama postignutim u dijalogu.
Hodža objašnjava i da li nova administracija donosi i novi pristup, nekoliko dana posle eksplozije Vučić i Kurti sastali su se u Briselu sa novim čelnim ljudima EU, Kajom Kalas, Martom Kos i Antonijom Koštom, i da li je to mesto i da li je to način na koji će se voditi pregovori.
Podsećamo da se 29. novembra desila eksplozija na kanalu Ibar-Lepenac. 3. decembra Vučić i Kurti bili su na svečanoj večeri sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom. Usledio je i sastanak sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kajom Kalas, generalnim direktorom Direktorata Evropske komisije za proširenje i susedsku politiku Gertom Janom Kopmanom, komesarkom EU za proširenje Martom Kos.
Miroslavu Lajčaku 31. januara ističe mandat, Hodža daje svoje mišljenje ko bi mogao da ga zameni na mestu evropskog izaslanika za pregovore ili očekujete, a kako se najavljuje, da će kormilo u dijalogu da preuzme nova šefica evropske diplomatije, Kaja Kalas?
Ako Kaja Kalas odluči da sama posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, to ne bi bilo ništa novo, jer su i njene prethodnice Federika Mogerini i Ketrin Ešton posredovale u dijalogu dve strane i nisu imale specijalne izaslanike za to pitanje.)
Od 20. januara se u Belu kuću vraća Donald Tramp. Da li sa njegovim povratkom možemo da očekujemo veću ulogu američke administracije u pregovorima Beograda i Prištine čak i njegovo premeštanje u Vašington? Hodža komentariše da li bi skrajnut Vašingtonski sporazum mogao da postane nova platforma u tim pregovorima.
Donald Tramp imenovao je bivšeg specijalnog savetnika za zapadni Balkan Ričarda Grenela, za izaslanika za specijalne misije, za Severnu Koreju, Venecuelu i još neke zemlje. Izvor iz Trampovog tima rekao je Rojtersu da će se Ričard Grenel fokusirati i na tenzije na Balkanu.
Hodža ističe da bi to značilo da umesto rešavanjem pitanja Kosova, fokus u budućim pregovorima mogla da budu ekonomski odnosi jer se Vašingtonski sporazum najviše bavi ekonomijom.
Vašingtonski sporazum između ostalog podrazumevao nekoliko stvari – od intenziviranja izgradnje autoputa i železničke pruge između Beograda i Prištine do izbegavanja saradnje Srbije sa „nepouzdanim dobavljačima“ za 5G mrežu, misleći na kineske kompanije, još preciznije na Huavej. Bilo je predviđeno i otvaranje kancelarije Međunarodne razvojne finansijske korporacije u Beogradu i diverzifikacija izvora snabdevanja energentima. Pojednostavljeno, dokument na koji su tada svoje potpise stavili Vučić i Hoti trebalo je da osim normalizacije odnosa Beograda i Prištine obezbedi i ekonomsko i energetsko distanciranje, pre svega Srbije, od Kine i Rusije. To bi automatski značilo i približavanje Zapadu i SAD. Podržana je i ideja o izgradnji auto-puta mira između Prištine i Beograda. Četiri godine od potpisivanja sporazuma gotovo ništa nije realizovano.
Pre dve godine Srbi su napustili sve kosovske institucije. Na sastanku političkih i institucionalnih predstavnika Srba na Kosovu 5. novembra 2022. odlučeno je da napuste – skupštinu, vladu, četiri opštine na severu, pravosudne organe, policiju i administraciju.Ta odluka, kako je tada rečeno, biće na snazi dok Priština ne počne da poštuje sporazume i pravo, dok ne povuče odluku o registarskim tablicama i formira Zajednicu srpskih opština u skladu sa Prvim briselskim sporazumom i svim drugim sporazumima koji su po ovom pitanju zaključeni u okviru dijaloga. Povlačenju Srba iz institucija prethodila je odluka Prištine da suspenduje Nenada Đurića koji je bio direktor Regionalne direkcije policije Sever jer je odbio da svojim sunarodnicima izdaje opomene pošto na vozilima imaju KM registarske oznake. Pod izgovorom da je neophodno da osigura bezbednost na severu Kosova, Vlada Kosova je sredinom prošlog decembra na sever poslala nekoliko stotina policajca sa juga, u pratnji oklopnih vozila, a hapšenja, maltretiranja i život sa dugim cevima pred očima postaju svakodnevica Srba.
Srbi su posle bojkota kosovskih institucija odlučili da se u vrate u klupe kosovskog parlamenta. Za parlamentarne izbore 9. februara prijavilo se 28. lista među kojima i šest koje predstavljaju Srbe. Hodža prenosi kako se u Prištini komentariše velika zainteresovanost političkih predstavnika Srba za izbore na Kosovu. Mnogi su poteze Prištine pre svega Kurtija nazivali predizbornom kampanjom. Ako znamo da je to podrazumevalo i pojačanu represiju na severu Kosova, Hodža analizira šta možemo tek da očekujemo kada zvanično počne predizborna kampanja 7. januara.
„Vrlo je važno da lokalni izbori budu regularni i da ljudi glasaju“, istakao je gost „Probudi se“ i dodao ako bude novih tenzija to će uticati na izlaznost građana na izbore.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
5
0
BONUS VIDEO – „Detonacija na Kosovu je ‘Banjska 2’, a biće ih još“: Ko je odgovoran za eksploziju na kanalu Ibar – Lepenica i zašto Srbi na severu ćute?