Kriza demokratije pokazuje da građani gube poverenje u demokratske institucije

Beleži se pad demokratije na globalnom nivou i istovremeni porast autoritarnosti i nasilja, te gosti "Probudi se" pojašnjavaju šta zapravo stoji iza krize demokratije.

Prošla godina bila je pravi test za demokratiju, izborni proces obuhvatio je veći deo planete, te Jović objašnajva šta su nam pokazali rezultati i da li je svet zaista na ivici demokratije.

Ankete pokazuju da je nezadovoljstvo sadašnjim funkcionisanjem demokratije opšte raspoloženje svih zapadnih zemalja, čak i u SAD i Evropi koje sebe smatraju rodnim mestom demokratije. Vučkovć analizira koliko je to opasno za one manje razvijene zemlje.

Magazin Ekonomist godinama unazad objavljuje Indeks demokratije, u kojem rangira države u svetu po stepenu demokratskih sloboda. Poslednji dostupan indeks, objavljen maja 2024. godine, pokazuje da najviši rang u svetu imaju Norveška, Švedska, Finska, Island i Novi Zeland. Od zemalja Balkana, najvišu ocenu dobila je Slovenija, sa 7,8 od 10 poena. Slede Crna Gora sa 6.7, Hrvatska sa 6.5 i Srbija sa 6.3, dok je Severna Makedonija je ocenjena sa 6, a Bosna i Hercegovina sa samo pet poena.

Među državama u svetu na ovom indeksu sa između šest i sedam poena su Mongolija, Šri Lanka, Indonezija, Namibija, Argentina i Brazil.

Jović komentariše i koliko je Trampova pobeda promenila američku politiku i lice moderne demokratije, zato što je njegov pristup rešavanju svetskih problema nije uobičajen, ne koristi klasične diplomatske metode i kod njega je uvek moguć faktor iznenađenja..

Imamo primer Trampovog sastanka sa predsednikom Ukrajine gde su se pred kamerama verbalno sukobili posle čega je Tramp prekinuo sastanak koji je završen bez dogovora. Juče u Londonu evropske diplomate organizovale samit podrške Ukrajini.

Vučković analizira kakvo je stanje demokratije kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana i gde je kriza demokratije najizraženija.

Hrvatska je već 11 godina u Evropskoj uniji, te Jović pojašnjava šta joj je članstvo donelo i da li se kriza u EU neminovno prenosi i na sve njene članice.

"Mi kao građani nemamo nikakav uticaj ne ekonomske, medijske sfere moći. Ključ demokratije je da se ljudi osećaju predstavljeni", kaže Jović.

Članica Centra za dekmokratiju komentariše da li za demokratiju danas moramo ponovo da se izborimo i da li je upravo to ono što rade studenti u Srbiji. Ona proiznaje da li je verovala da mnogo puta otpisana generacija okrenuta ka novim tehnologijama, za koju se smatralo da je otuđena može da uradi ovako veliku stvar na putu ka demokratiji.

Profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba dodaje kako borba koju vode studenti izgleda iz Hrvatske. U prvom planu nije pitanje ko je, koja stranka, politička opcija ili ideologija na vlasti već se ističe zahtev za funkcionisanjem institucija za uređenu državu gde svako radi svoj posao. On dodaje da li je resetovanje sistema potrebno i drugim zemljama regiona, a ne samo u Srbiji.

Zanimljiva je institucija plenuma koje su uveli studenti. Od pojave plenuma studenata u blokadi, direktna demokratija se najčešće pominje kao rešenje. Vučković dodaje da li je taj bezliderski način odlučivanja pravedniji i demokratskiji od posredničkog načina odlučivanja, kada imamo izabrane predstavnike i lidere.

"Studenti razumeju timski rad, zadivljuje njihova posvećenost ciljevima koje su postavili", kaže Vučković.

Jović analizira i zbog čega se u Evropskoj uniji žmuri na studentsku pobunu i važne političke procese koji su započeti u Srbiji, kao i da li je bez podrške Evrope moguća borba protiv autoritativnog sistema. On takođe dodaje koliko je pad poverenja u političke aktere opasan i da li je opasno to što više nije bitno o čemu političari pričaju i to što im se sve manje veruje, kao i da li je studentski pokret u Srbiji otvorio i neke važne procese u celom regionu.

"Korisno je videti kritiku postojeć stanja, što studenti imaju", rekao je Jović.

Vučković komentariše i kako smo došli u situaciju da srpsko društvo zavisi od političke volje jednog čoveka i da li smo blizu toga da Srbija ponovo postane pravna i i funkcionalna država gde se odluke donose na osnovu Ustava i zakona. Posle ovako jake pobune i studentske istrajnostu i odlučnosti da li je moguće da se stvari smire i da se ništa ne promeni ili su procesi u Srbiji nezaustavljivi, te Vučković dodaje šta bi mogao da bude epilog političke krize u kojoj se Srbija nalazi.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Novi gradonačelnik izabran iza kordona žandarmerije: Kakvoj demokratiji smo to danas svedočili u Novom Sadu?