Korupcija u Srbiji - od najnižeg do najvišeg nivoa

Sistemska i ukorenjena korupcija, netransparanetne javne nabavke su rak rana društva koje nijedna vlast, pa ni ova koja traje već 12 gdina ne samo da ne mogu da suzbiju, već su državne strukture karika u lancu korupcije. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije nema smisla kada su jedini rezultati uklanjnje tzv. "sitnih riba" i onih koji nemaju neformalnu zaštitu države. Ugrađivanje i javašluk važe i za građevinski sektor, što je posebno došlo u fokus zbog tragedije u Novom Sadu. O kakvoj borbi protiv korupcije se govori, kad su i akteri borbe korumpirani, saznajte u priči Ane Zulbehari, reporterke Dnevnika na TV Nova.

Od manjih, lokalnih do državnih projekata poput Nacionalnog stadiona i expoa koji presčaku i javne nabavke. Gotovo da nema sredine u Srbiji u kojoj ne postoji sumnja u način na koji se troši novac građana.

„Čišćenja divljih deponija, održavanje puteva, suzbijanje larvi komaraca, javna rasveta, izgradnja dečijih igrališta. Jedno igralište u Pančevu košta 60.000 evra, što na prvi pogled zazvuči da je dečije igralište u vrednosti dvosobnog stana u gradu“, kaže Nenad Živković, novinar „Pančevo si ti“.

Posle šest godina bez startegije za borbu protiv korupcije, napravljena je radna grupa od 40 članova iz ministartsva, agencije, Saveta za borbu protiv korupcije i pet nevladinih organizacije. Sastanci su počeli bez ikakvih izveštaja, sa polaznom osnovom da se korupcija ne može definisati.

„Tu je bilo više meseci rada, oko 50 sastanaka, i dobili smo neki proizvod. Ja bih ga definisao kao nacionalnu strategiju za borbu protiv obične, ulične, male korupcije, dostupne građanima, tako ako malo pratimo medije s vremena na vreme se objave informacije da je uhapšen negde neki magacioner, neka medicinska sestra, saobraćajni policajac za najblaži korupcijski oblik podmićivanja par stotina evra“, kaže Siniša Janković iz Instituta za istraživanje korupcije „Kareja“.

Ali nema borbe protiv političke, masovne korupcije, niti kupovine glasova. Uprksos preporukama greka, izuzeta su lica na na najvišim državnim funkcijama.

„Kada vi imate sistemsku korupciju koju imate u Srbiji, vi morate da razmišljate u smilsu efektivnosti o tome gde je srce te korupcije, a ono nije čak ni na nivou te neke visoke korupcije u kojoj učestvuju najviši predstavnici institucija nego na nivou koji je ispodpolitički, to su ljudi koji imaju ovlašćenja da izdaju razne dozvole ili zabrane, njihova imena javnosti nisu poznata i oni omogućavaju realizaciju visoke korupcije takođe“, kaže Aleksandra Bulatović sa Institura za filozofiju i društvenu teoriju.

Pregršt pitanja bez odgovora u vezi urušavanja nadstrešnice u Novom sadu, poput kako je Železnička stanica otvorena bez upotrebne dozvole, otvaraju sumnju da je korupcija i u tom slučaju umešala prste.

Nije svejedno da li ćete uložiti više ili manje materijala, da li ćete raditi duže ili kraće, da li ćete angažovati više ili manje radnika, važno je da uzmete veću količinu novca na ime radova koje trebate da izvedete, a onda to bude izvedeno da bude nebezbedno i da se desi ovakva posledica, ja bih rekao, da je smrt tih ljudi koji su stradali direktna posledica političke korupcije u ovoj zemlji“, kaže Janković.

„Neće me čuditi ako se ispostavi da je odgovorni za tragediju projektanti, inženjeri, građevinci koji su pre 60 godina tu zgradu podigli“, kaže Živković

Rad državnih institucija i dalje netransparentan – pokazao je godišnji izveštaj Partnera Srbije. Privid održavaju osnovne informacije koje su dostupne na sajtovima – o njihovoj nadležnosi, imenima funkcionera i kontaktima za odnose sa javnošću, sa kojih često niko i ne odgovara.

„Ono što su najmanje spremni da podele sa nama su podaci o budžetu, o javnim nabavkama, o platama zaposlenih, iako su prema zakonu dužni da te informacije dostave javnosti na uvid“, upozorava Dragana Lukač Zečević, iz Partneri Srbija.

Otvorenost vlasti jedno je od ključnih pitanja reforme javne uprave i procesa evropskih integracija.

„Srbiji je opet zamereno da ne postoji suštinska politička volja da se obračuna sa korupcijom, pogotovo sa tzv. visokom korupcijom, dalje se navodi da treba obezvediti bolju sinergiju i povezaivanje pravosuđa i slučajeva koji se procesuiraju. Evropska komisija je upotrebila jednu veoma važnu formulaciju koja kaže korupcija je jedan od najvećih razloga za zabrinutost u pogledu stanja i pripravnosti Srbije za dalji napredak“, kaže Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU.

„U krivičnom zakonu pedviđeno sankcionisanje dela nezakonitog bogaćenja. ali kad poredimo način kako je to delo predviđeno to delo u našem zakonodavtsvu sa onim što preporučuije konvencija za borbu protiv koruppcij un vidimo dramatičnu raziku. kada bi naše zakonodavstvo bilo usklađeno sa koncvencijom mi ne bismo imali uopšte tzv aferu koferče i tetka iz Kanade, jer bi glavni akteri u tim aferama već služila duge zatvorske kazne“, smatra Bulatović.

Ali su glavni akteri i dalje na najvišim državnim funkcijama, kao članovi stranke koja je na vlast došla na krilima navodne snažne borbe protiv korupcije, hapšenjem biznismena Miroslava Miškovića. Čak 12 godina kasnije predsednik vlade Srbije i osnivač Delta holdinga – jedan do drugoga u prvom redu na otvaranju plave dvorane u Sava centru, iako je Delta Holding tužio državu zahtevajući naknadu štete usled pritvaranja Miškovića i zahteva isplatu 1,4 milijardi dinara i 390.000 evra.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.