Kontinent ili kontinent: Akcenat razdora na RTS

Emisije 15. dec. 202121:46
Podeli:
Kontinent ili kontinent: Akcenat razdora na RTS
Foto: Nova S

Kako vam zvuče reči testAment, pergAment, asIstent i kontInent? Ova poslednja, kontInent, izazvala je lavinu komentara na društvenim mrežama kada ju je voditeljka TV kviza Slagalica izgovorila tako akcentovanu.

Reporter: Nemanja Vidić

Nakon ove dve ispravke voditeljke Slagalice društvene mreže su se usijale. A kako bi naši sugrađani akcentovali, kontinent ili kontinent?

„Pa kontinent“. Vi gospođo? „Kontinent“. Pa kako vam zvuči kontinent? „Pa drugačiji naglasak, naglAsak“, „Kontinent, tako bih ja“. „Kontinent“. Pa kako ti zvuči onda kontinent? „Smešno, strašno stvarno“, „Smešno, baš smešno“, „Za jednu voditeljku neprimereno“, „U suštini meni je to sve isto, samo je ovo duži akcenat“, „Ja bih rekla drugačije, ali znam kako se pravilno kaže, ništa nije ona. Možda njen postupak nije bio prihvatljiv nama svima, ali je pravilno rekla. Dakle? Kontinent“, neki su od odgovora anketiranih građana.

Dakle kontinent je tačan odgovor, poručuju sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ali i dodaju da jezička norma zaslužuje da bude osavremenjena i restandardizovana.

„Ja mislim da ovi oblici koji se javljaju tipa kontinent, parlament da se oni suprotstavljaju pravilima rasporeda akcenata, ali oni ne narušavaju normu, neće doći do osipanja norme do njenog menjanja iako ti oblici budu usvojeni“, kaže profesor dikcije i akcentologije Dejan Sredojević.

Zbog prevelikog broj primedbi koje su stigle na račun RTS, oglasio se i Javni servis saopštenjem u kojem navodi da greške nije bilo i da se lektori rukovode Pravopisom Matice srpske i šestotomnim Rečnikom Matice srpske. Sa druge strane, doktorandkinja Univerziteta u Lajpcigu Jelena Stojković ovakvo saopštenje vidi kao elitističko i nepotpuno.

„Pravopis se bavi pisanjem, a ne govorom. U drugom slučaju zato što taj drugi izvor koji su naveli ne postoji, to je zapravo jedna nespretna i nesrećna mešavina naziva triju rečnika koji čine jezičku normu u Srbiji uz druge priručnike i samim tim norma se nalazi u priručnicima. To nije zakon, nije ni ustav, to je dogovor između određene grupe naučnika koji se postavlja kao preporuka“, kaže docentkinja na Univerzitetu u Lajpcigu Jelena Stojković.

Zbog toga Sredojević podseća na ulogu medija, ali i lingvista.

„Mediji treba, dokle god su ti oblici propisani kao standardni, na medijima nije da procenjuju da li će ih upotrebljavati ili ne nego da ih upotrebljavaju. A druga je stvar da normativisti, lingvisti normu treba da osavremene i da je učine primerenom 21. veku“, kaže Sredojević.

Sudeći po saopštenju, na RTS-u će se govoriti kontInent sve dok institucije, eventualno, ovo pitanje ne razreše jer će Javni servis nastaviti da se rukovodi akcenatskim pravilima koja su utemeljili Đuro Daničić i Vuk Karadžić.

Opširnije pogledajte u prilogu emisije „Među nama:

Komentari

Vaš komentar