Kolonizacija Marsa - realnost ili fikcija?

Da li bi i kako ljudi mogli da žive na "surovoj, nepristupačnoj, Crvenoj planeti"? O tome smo ovoga jutra u jutarnjem programu "Probudi se" razgovarali sa sa astronomom Brankom Simonovićem, popularizatorom astronomije i novinarom Slobodanom Bubnjevićem.

Oni otkrivaju šta misle o kolonizaciji Marsa i da li je to samo san ili realno dostižan cilj.

Simonović pojašnjava koliko smo daleko od tehnologije za redovne letove do Marsa i povratak na Zemlju i koje prepreke su najznačajnije za savladavanje.

Bubnjević upozorava da ćovečanstvo i sad ima problem da putuje bezbedno do Meseca i kako je možda moguće prevazići te probleme da se stigne ne samo do Meseca, već i do Marsa.

Koliko su složeni uslovi na Marsu za dugoročno preživljavanje ljudi i šta bi bilo najizazovnije u stvaranju ljudske kolonije?

"Nije lako naseliti Mars, jer zašto ne naselimo pustinje i ledene površine na zemlji", pitao je Bubnjević.

Spejs X organizacija ima više nego solidnu reputaciju i može da se pohvali članstvom koje u velikoj većini čine ozbiljni naučnici, futurolozi, bivši i sadašnji astronauti, preduzetnici, bogati zanesenjaci i svi drugi koji veruju da čovek ne sme da ostane zauvek zarobljen na matičnoj planeti jer će ona, ako se nastavi sa sadašnjim stepenom eksploatacije, industrijalizacije, prateće ekološke devastacije i nekontrolisane ekspanzije stanovništva, pre ili kasnije postati krajnje negostoljubivo mesto za život.

Simonović objašmkava ca li je opravdano ulagati tolika sredstva u kolonizaciju Marsa, ili bi ih bolje bilo iskoristiti za probleme na Zemlji.

Kada osnovna priprema bude obavljena, prava kolonizacija može da počne, sa sve većim brojem putnika po jednom letu. Računica je prosta: povoljan položaj Zemlje u odnosu na Mars (tzv. „prozor za lansiranje“) ponavlja se na svakih 26 meseci. Tokom svakog tog perioda Ilon Mask planira da lansira hiljadu brodova ka Marsu, svaki sa po pedesetak, možda i stotinu „emigranata“. Takvim tempom, do 2050. godine na Marsu će nići samoodrživa naseobina sa oko milion stanovnika.

Bubnjević je ocenio ostvarivost dugoročnog naseljavanja Crvene planete u narednih nekoliko decenija.

Trajanje dana na Marsu vrlo je slično trajanju dana na Zemlji, tako da ljudi ne bi morali dugo da se prilagođavaju potpuno drugačijem ciklusu dana i noći. I na kraju, gravitacija na Marsu dostiže jedva 40 odsto one na Zemlji, tako da bi transport i rukovanje masivnim kontejnerima bili neuporedivo lakši i efikasniji.

Gosti "Probudi se" pojasnili su koliko bi smanjena gravitacija na Marsu mogla da utiče na zdravlje astronauta tokom boravka i da li je moguće koristiti lokalne resurse za proizvodnju hrane, ili bi sve moralo da bude dopremljeno sa Zemlje

Mask je razvio neke teorije o životu ljudi na Marsu, pa će se tako voda na primer obezbeđivati iz podzemnog leda koji se može koristiti i kao izvor energije.Kiseonik, u kombinaciji sa azotom, može da obezbedi atmosferu nalik onoj na Zemlji kojom će biti ispunjene kupole ispod kojih će nići prva naselja. Osim toga, od pomenutih hemijskih elemenata moguće je proizvesti i veštačko đubrivo koje će, u kombinaciji sa ugljen-dioksidom iz atmosfere, omogućiti doseljenicima da uzgajaju raznovrsne poljoprivredne kulture.

Da li je ovo bajka ili možemo da verujemo da se zaista mogu stvoriti uslovi života i koliko bi ideja o naseljavanju drugih planeta mogla da promeni način na koji se odnosimo prema resursima na Zemlji, da li bismo postali odgovorniji ili, naprotiv, skloniji iscrpljivanju resursa bez dugoročnog planiranja, pojasnili su gosti TV Nova.

Izazovi kolonizacije Marsa

Sve je to lepo, ali Maskova vizija ima jednu veliku manu: ona je neostvarljiva u današnje doba, danas, sutra, za pet, deset ili dvadeset godina. Jednostavno, to što Mask fantazira „neće da bude“, iz više razloga. Njegova vizija preskače gomilu delikatnih pitanja koja se ne mogu ignorisati: kako će se astronauti na višemesečnom putu do Marsa štititi od smrtonosnog kosmičkog zračenja? Put do Marsa nije kratak, traje oko šest meseci, što se ni uz dodatni utrošak goriva ne može svesti na manje od četiri.

S kakvim psihološkim (psihijatrijskim?) izazovima će se susresti putnici ograničeni na monotoni zatvoreni prostor bez ikakve mogućnosti da naprave polukružni zaokret i u slučaju nužde hitno se vrate na Zemlju? Šta će biti sa onima koji se tokom puta ili na Marsu razbole, kojima će biti neophodni skeneri, magnetne rezonance, komplikovane hirurške intervencije ili dugotrajna nega lekovima koji se ne mogu sintetisati na Marsu?

Kako će doseljenici generisati potrebnu energiju? Pomoću kvadratnog metra solarnog panela na Zemlji moguće je, u idealnim uslovima, dobiti jedan kilovat električne energije. Mars je značajno dalji od Sunca, efikasnost solarnih panela upola je manja tako da i njihova površina, za istu generisanu snagu, mora da bude dvostruko veća. Uz to, paneli na Marsu traže neprekidno čišćenje jer će ih vetar, ma koliko bio slab, neprekidno prekrivati sveprisutnom finom prašinom.

Kakve će efekte imati slaba gravitacija na mišiće i kosti naseljenika koji planiraju da godinama ostanu na Crvenoj planeti? Tačno je da ispod površine Marsa ima velikih količina leda ali je on, baš kao i zemljište, zaprljan perhloratima, korozivnim jedinjenjima koja mogu da oštete svaku opremu ili mašinu a opasna su i po zdravlje, čak i u malim količinama. Kakva je, uopšte, svrha stvaranja naseobine usred monotonije negostoljubivog, hladnog krša koji čine kamenje, crvenkasta prašina i tek poneko brdo?

Sa druge strane, po klimatskim uslovima, Mars ponajviše liči na Antarktik: ako je tako, zašto ga ljudi već nisu masovno naselili - temperature su slične, ali su voda, vazduh i hrana tamo neuporedivo dostupniji nego na Marsu?

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Apolo 13 - svemirska misija u kojoj su astronauti prevarili smrt