Koliko verujemo influenserima?

Influenseri su postali sastavni deo naših života na društvenim mrežama. Prema CeSID-ovom istraživanju, svaki četvrti građanin prati između 10 i 19 influensera.Kakav je onda njihov stvarni uticaj na građane?

Reporter Nemanja Vidić

Da su nam mreže odavno postale svakodnevica potvrđuje novo CeSID-ovo istraživanje koje, između ostalog, govori da influenseri utiču na 40 odsto mladih.

Na pitanje koliko influensera prate na društvenim mrežama, mladi su imali različite odgovore.

„Ja pratim više hrvatske, ali ima ih tako 10, 20 na Instagramu“, „Moje mišljenje je da je to sve glupost, ali nam je dosadno u životu, pa onda pratimo i tuđe živote“, „Ja sam za to da svako prati šta voli, svako ima svoju slobodu, neka navija, nek prati pa kako god“, neki su od odgovora mlađih sugrađana.

A svako ko voli putovanja sigurno je naleteo na Instagramu na Jovanu Kvržić. Pored posla na društvenim mrežama, Jovana je i doktorantkinja na Farmaceutskom fakultetu.

„Ja imam tačno definisanu grupu ljudi koja me prati – to su žene koje vole putovanja. Pored toga žene koja zanima moda. Moda i putovanja su dve niše koje mene karakterišu i onda brend kada mene angažuje ima tačno definisan opseg i zna do kolikog lbroja ljudi će dopreti njegova reklama“, kaže Jovana Kvrđić, influenserka i travel blogerka.

Cesidovo istraživanje je takođe pokazalo da svaki deveti građanin kupuje proizvode koji influenseri preporučuju.

„Brendovi kada izaberu influensere koji ima tačno određenu grupu pratilaca koja je njegova publika zaista tako i štedi i čini pravu st var jer smo svesni koliko košta reklama putem bilborda. tvu, radija. Iako neki misle jao influenseri zarađuju mnogo, da, zarađuju ali nekad brendu doprinesu više od tradicionalnih medija“, priča Jovana.

Iz Cesida tvrde da je u proteklih godinu dana došlo do značajnog povećanja praćenja influensera i influenserki – što su ispitanici mlađi, to ih aktivnije prate, tako da se oni izdvajaju kao uticajan i značajan medij.

„Svakim svojim klikom na dugme objavi, komentariši jesmo mediji jer utičemo na određene ljude i taj uticaj nekada može imati pozitivne promene, nekad čak i kobne i zato je važno da svi osvestimo da smo mediji i da to sa sobom nosi određenu medijsku odgovornost“, kaže Vanja Branković iz programa „Nova pismenost“.

Zbog toga je bitno najmlađi korisnici nauče razliku između dobrog i lošeg sadržaja, zaključuje Banković.

„Ne bih rekla da su ljudi dobri ili loši, ali sadrža je dobar ili loš taklo da je važno da mi na koje su mladi upućeni da ih osvestimo da znaju kako da prepoznaju šta je dobro, a šta loše. To je jedini način da kao društvo prosperiramo“, kaže Vanja.

BONUS VIDEO: Mentalno Razgibavanje – Novi optimizam

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.