Koliko su transparentne lokalne samouprave?

Gradovi i opštine nisu postali otvoreniji prema svojim građanima. Indeks tranparentnosti, koji objavljuje Transparentnost Srbija, prvi put u protekle četiri godine nije rastao, objavljeno je na danas. Lokalne samouprve u proseku imaju skor 52, od 100 mogućih poena. Najotvorenija opština, treći put zaredom, Novi Pazar, sa 97 bodova.

"Zasluga ljudi koji rade lokalnoj samoupravi, dobra saradnja sa civilnim sektorom, sa medijima, sa građanima upravo je dalo rezultat da je Novi Pazar treći put zaredom prvi grad po transparentnosti od 165 lokalnih samouprava", kaže Nihat Biševac, predsednik Opštine Novi Pazar.

Drugo mesto osvojilo je Veliko Gradište sa 88 bodova.

"Nama nije prioritet nagrada i rezultat, nama je prioritet ta saradnja sa građanima i mogućnost da građani mogu radi poboljšanja svojih usluga da im mi omogućimo da pre svega kao poreski obveznici učestvuju u kreiranje budžeta i tu se slažu verujte u 80 posto slučajeva ideje koje predlažu građani sa idejama opštinskog rukovodstva", kaže Dragan Milić, predsednik Opštine Veliko Gradište.

Na dnu tabele, Svilajnac, Kovačica, Bujanovac, Gadžin Han i Preševo.

Među prvih pet imamo opštine i gradove koji su sve vreme u ovih top ten i to je jako važno sa stanovišta održivosti. Imamo i naličje, to je dno tabeleneki imaju nagle padove poput Gadžinog Hana koji je izgubio čak 18 poena neki su konstantno na dnu tabele ali se menja broj bodova i neznatno varira", kaže Zlatko Minić, koordinator istraživanja.

"Mi merimo pre svega objavljivanje informacija koje mislimo da bi građanima mogle da budu bitne, o čemu odlučuje skupština, o čemu odlučuje veće, da li postoje infromacije o konkursima za civilno društvo, medije za zakup imovine i tome slično", kaže
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović prisustvovao je konferenciji i on kaže da postoje oni koji zahteve za informacije od javnog značaja koriste da bi zatrpavali jedinice lokalne samouprave, mesne zajednice, škole, obdaništa, male ustanove kulture i tako pune džepove, pošto je neodgovaranje po zahtevu za informaciju od javnog značaja i kažnjivo.

"Ja sam pre više od godinu dana pokrenuo inicijativu pred tadašnjim ministrom državne uprave i lokalne samouprave da se menja zakono slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja došlo je do izbora nova ministarka je na to vrlo brzo odgovorila radna grupa radi ja ako ovo potraje moraću da odem jer u pola jedan je radna grupa. Uradili smo nadam se da će proći, takve izmene da pristup informacijama od javnog značaja vratimo onima kojima zaista treba koji su čestiti i pošteni i koriste zahteve u svrhu koju je propisao zakon", kaže Marinović.

Na osnovu 95 indikatora, Transparentnost Srbija je Beograd je stavila na 87. mesto.

"Ako pogledamo mesto Beograda na listi transparentnosti i pogotovo kada se ono uporedi sa resursima kojima grad Beograd raspolaže potpuno je jasno da taj nivo ne samo da nije odgovarajuć već da je daleko ispod potreba građana ali i mogućnosti koje je grad Beograd imao da obezbedi veću transparetnost svojih odluka i drugih podataka", kaže Nenadić.

Najmnogoljudnija lokalna samouprava sa najvećim bužetom na sredini liste transparentnosti, a njeni građani uglavnom zaineresovani za funkcionisanje uprave.

Da odu gde ne bi trebalo ne bi smele, niti bi gde idu smelo da se krije.

"Nedostatak transparentnosti je iz našeg ugla gledano jedan vid neodgovornosti prema građanima koji pune budžet opština", smatra Nenadić.

Tranparentnost Srbija od 2015. godine istražuje transparetnost opština i gradova, proveravaju se njihovi sajtovi, kancelarije ili odgovori po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja. Rezultati se u odnosu na 2023 nisu popravili, a morali bi, jer gradovi su obavezni da polaž račune svojim građanima. Ali kakva država, takvi gradovi. Ako može mala opština na dnevnom nivou da objavljuje kako troši novac iz budžeta, mož i, na primer, Trezor Ministarstva finansija, ako ne nedeljno ono bar mesečno. Ali ni to ne rade, kažu u transparentnosti.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Investitorsko ludilo u Valjevu: Prvo izgradili fabriku i tek onda tražili dozvole