Srbija je prvi put u poslednjih 10 godina sa MMF-om dogovorila detalje stend-baj aranžmana vrednog 2,4 milijarde evra. Dodatno, Vlada Srbije vodi pregovore sa Svetskom bankom o novom zaduživanju većem od pola milijarde evra. Javni dug Srbije je 3. novembra iznosio oko 32,6 milijardi evra, što je nešto preko 54 odsto BDP-a. Može li Srbija da nosi teret tolikog duga?

Reporter: Đuro Svilar

Nismo Grčka, a nismo ni Jugoslavija, ali zato jesmo dužni. Od Tita do Vučića, nikako da vratimo dugove, iako nas vlast poslednjih 10 godina ubeđuje da nezaustavljivo beležimo privredni rast. Uporedo sa tim, raste i naš javni dug koji danas iznosi oko 33 milijarde evra.

„Stalno društvo troši više nego što stvara. Taj se dug polako gomila, gomila i pokušava se nadomestiti ili pokriti na različite načine, bilo spoljnim zaduživanjem, bilo prodajom imovine, bilo unutrašnjim dugom, bilo inflacijom. Vi nemate problem, ako se zadužujete, a da će cena novca padati. Ovo što je sad problem javnog duga koji je narastao na tih skoro 33 milijarde, a tome treba dodati još 2 i po milijarde koliko smo ove godine proizveli, razlike između prihoda i rashoda društva, što je društvo stvorilo i što je društvo potrošilo“, objašnjava ekonomista prof. Miodrag Zec.

Prema mišljenju ekonomiste Vladimira Kovačevića, svako servisiranje duga zavisi isključivo od prihoda.

„Ono što zaradite samo možete da trošite. Do sada se naša država nije tako ponašala. Svaka država investicije bira po brzini povrata te investicije u odnosu na uložena sredstva. Mi to smo potpuno pogrešno radili. Mi te pojmove nismo ni razlikovali kao država, zbog toga ćemo imati problema oko servisiranja duga“, navodi Kovačević.

Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“: