Koji su efekti prevaljenih studentskih 1400 kilometara do Strazbura?

Posle sinoćnjeg dočeka, danas su prionuli na razlog dolaska - studenti su u Strazburu predali pismo Savetu Evrope u kom je opisan razvoj događaja u Srbiji od 1. novembra. Zvaničnik Saveta istakao je da im je, kao međunarodnoj organizaciji koja se bavi demokratijom, vladavinom prava i ljudskim pravima, važno da uključe mlade u svoj rad.

"Kada sam čuo da dolazite - odmah sam rekao 'da, veoma se radujem što dolazite i ovo je u tradiciji ove organizacije.' Mladi treba da se pitaju u svim aspektima rada Saveta Evrope. Želimo da čujemo glasove vas, glasove mladih o svim pitanjima na kojima radimo", rekao je Bjorn Berge, zamenik generalnog sekretara Saveta Evrope.

Studenti su se sastali i sa troje evroparlamentaraca, a u samom Parlamentu se ranije već diskutovalo o političkoj krizi u Srbiji. Ovim će činom studenti dobiti još više na značaju i veću pažnju Evropskog parlamenta, ocenjuju upućeni, a značaj je i politički i simbolički.

"Ne očekujem neku preterano značajnu formalnu reakciju na ovo pismo. Naime samo pismo je moglo biti poslato mejlom, znači čin njegovog slanja nije najveći značaj, sam čin putovanja, 13 dana, doneti ga fizički uz ovakvu jednu manifestaciju kakava je održana sinoć prilikom dočeka, šalje jaku simboličku poruku", kaže Nikola Burazer, Centar savremene politike.

"Ona je nesumnjivo ogromna. Ono što su biciklisti i studenti uradili da će se zaista izučavati narednih godina, decenija i ući u udžbenike - specifičan metod da se omogući dopiranje do građana Evrope u trenutku kada to ne može da se učini putem zvaničnih državnih institucija", kaže Strahinja Subotić, Centar za evropske politike.

Glavna poruka, dodaje Subotić, je upravo ta da ova studentska akcija ima širi značaj i za samu Evropu i da evropske institucije moraju zauzeti jasniji stav kako bi očuvali kredibilitet u srpskoj javnosti.

"Ne treba preudicirati kojiće biti stav samih država članica imajući u vidu da i sam EP kritikuje svoje članice zbog nedovoljne transparentnosti i demokratičnosti. Mislim da studenti mogu da budu zadovoljni imajući u vidu da ovo rpedstavlja jednu novu fazu događaja nakon 15. marta", kaže Subotić.

Studenti su pročitali i pismo upućeno francuskom predsedniku Makronu u kom mu se obraćaju „kao mladi ljudi koji su odlučili, usled nedostatka pravde i dijaloga u svojoj zemlji, da dođu biciklima“ u Strazbur.

"Mislim da je to dobra taktika, jer je predsednik Srbije zapravo monopolizovao saradnju sa Francsukom s jedne strane optužujući zapad da rkestrira obojenu revoluciju , s druge ima odlične odnose sa pojedinačnim liderima. U tom paradoksalnom pristupu EU mislim da je dobro da studenti krenu da se obraćaju, ne samo institucijama EU, već i pojedinačnim liderima", smatra Subotić.

"Kritika upućena njemu kao nekome od koga se očekuje više da uradi budući da se predstavlja kao veliki Evropejac, borac za liberalne vrednosti u EU tako da, takođe se Strazbur nalazi u Francuskoj, negde je on možda jedna od prvih adresa da se uputi ovakva poruka", ističe Burazer.

Efekti prelaska oko 1400 kilometara kroz četiri države za 13 dana tek će se videti. A studenti tek što su stigli u Strazbur najavljuju novi poduhvat ka evropskim institucijama. Deo njih će od 26. aprila štafetno trčati od Novog Sada do Brisela gde će u maju biti održana sednica Evropskog parlamenta na čijem dnevnom redu je i rasprava o situaciji u Srbiji. U Brisel bi, prema planu, studenti trebalo da stignu 11. maja.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Preradović: Ne očekujem značajnu reakciju EU nakon podviga studenata biciklista