Koje su političke posledice promene vlasništva NIS-a?

Na naslovnim stranama svih provladinih novina - Sankcije koje su i zvanično uvedene NIS-u uz poruku da ipak, nema razloga za brigu. Umirujući ton preliva se i na televizije sa nacionalnom frekvencijom. Na javnom servisu ministarka energetike uverava - država će obezbediti stabilnost tržišta.

"Sve je pod kontrolom, imamo skoro tri puta više rezervi nego što su potrebe kada je ova zimska sezona u pitanju, apsolutno nema mesta nikakvoj ni panici, ni brizi, i za sve zlurade komentare, nikakvih kanistera neće biti", tvrdi Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.

Mračne scenarije prvi je pomenuo upravo predsednik Srbije, kada je sredinom decembra najavio da očekuje pismo iz SAD.

"Ako oni kažu to važi od 1. januara i sad, oni kažu, imate rok od 15 dana. I nama 16. januara zavrnu naftu preko Jadranskog naftovoda iz Omišlja, odakle dolazi iz Hrvatske. A šta radimo 17. 18. 19.? Uzimamo, trošimo vojne rezerve i sve druge rezerve. Znate li kakav bi to haos ovde izazvalo, išli bismo sa balonima i kupovali", rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije.

Sav taj nastup i najavljivanje to potpuno nejasno i misteriozno mesec dana unapred bez nekog objašnjena, gde se ostavlja prostor za nagađanja, jeste stvarno služilo da ako je to moguće pokrije dešavanja sa protestima, blokadama", smatra Miloš Obradović, ekonomski novinar lista Danas.

Mesec kasnije sankcije uvedene, ne protiv Srbije, nego u cilju izbacivanja ruskog vlasnika iz Nisa, uz rok od 45 dana da se reši pitanje vlasništva.

Do tada, poručili su u jadranskom naftovoodu - sarađivaće sa Vladom Srbije na ublažavanju posledica i sigurnog snabdevanja naftom.

"Mislim da je i ranije korišćena ta takika, da se zastraši sa jedne starne, a onda se sa druge pojavi kao spasilac predsednik ili vlada, i onda se ta pretnja predstavlja mnogo većom nego što jestea, da bi onda i da bi onda i taj čin spasenja bio što veći", smatra Obradović.

A za spasenje postoje mehanizmi, objašnjava struka u krajnjoj opciji , ako do dogovora sa Rusima ne dođe - da se nis privremeno nacionalizacije.

"Pitanje svih pitanja je šta Amerikanci tačno traže od nas, i na šta su tačno Rusi spremni da pristanu, kada bismo znali ta dva znali bismo šta je rešenje", ističe Goran Radosavljević, Nscionalnog naftnog komiteta Srbije.

SAD - jasne u zahtevu i to potvrđuje pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, koji nezgodne poruke o NIS-u uvija saopštava uz mašnicu o zvaničnom početku strateškog dijaloga Srbije i SAD.

"Najbezbednije je da udeo ruskog vlasništva u NIS-u bude nula. Treba da kažemo da smo došli do nove faze u našem odnosu i upravo zbog toga smo hteli sada da ovo objavimo. Jedini uslov je da nema odliva novca u Rusiju i mi ne želimo da Rusija upravlja ovom ključnom firmom u Srbiji. Dakle, jedini način da rizik bude nula jeste da udeo ruskog vlasništva bude nula. To je pozicija s kojom ulazimo u ovaj razgovor. Već smo činili ovakve stvari kada je reč o drugim ruskim firmama u drugim zemljama", rekao je Džejms O'Brajan, pomoćnik sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja.

"Sankcije suštinski nisu sankcije Srbiji, nego Rusiji u Srbiji, i da SAD žele da na ovaj način istisnu ruski uticaj tako što će Srbija kroz svoje delovanje ili da nacionaalizuje deo nisa ili celokupni ruski deo nisa, tako da kratkoročno može da proizvede određene finasisjke posledice po Srbiju, ali politički dugoročno će smanjiti ruski uticaj u Srbiji, jer je enregtika sfera u kojoj je bio najintenzivniji. iz tog energetskog dela je proizliazio dobar deo političkog uticaja Srbije", kaže Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta.

I zato je pitanje zašto bi Rusija i pod kojim uslovima pristala da se odrekne političkog uticaja. Za sada Moskva, uzdržano čeka korake Beograda.

"Moje mišljenje je da ekonomski posmatrano, jako je mali ekonomski interes Rusa da ostanu u Nisu, oni su prošle godien dobili 40 i nešto miliona evra dividende, to je naspram milijardama gazproma je možda i statistička greška , ali postoji jako veliki politički uticaj, ali da će se oni odreći tog političkog uticaja koji kroz nis i slične kompanije koje imamju na ovaj deo sveta i indirektno na evropu, to je po meni najveće pitanje", smatra Radosavljević.

"Ukoliko Srbija preuzme deo vlasništva ili neka druga kompanija uz podršku gazproma nad nisom , to će svkako biti još jedan korak okretanja ka zapadu koju ova vlast sprovodi, ali onako malo ispod žita od izbijanja rata u Ukrajini, mi od izbjanja rata imamo ono što se komunicira da Srbija nije uvela sankcije, ali to skoro postaje neki smokvin list za sve one prozapadne poteze koji su napravljeni", kaže Aleksandar Ivković, politikolog.

A da li je u pitanju performans odlazeće američke administracije pred dolazak Donalda Trampa. Milić podseća da je u vreme njegove vlasti, 2020. predsednik Srbije potpisao Vašingtonski sporazum u kome se jedna tačka odnosi i na energetko distaniciranje od Rusije.

"Ovu politku neće menjati verovatno Trampova adiministracija iz razloga zato što je industraija fosilnih goriva amarike, i gasa i nafte je dosta bliža republikanskoj partiji nego demokratskoj stranci, tako da Republikanci mogu smao više da pritiskaju pod uticajem svojih krugova iz industrije fosilnih goriva", smatra Milić.

I treći argument - ove sankcije su nastavak sankcija gasprom banci od pre mesec dana, pa je očekivano bilo da se preliju i na druge srodne firme...

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Goran Radosavljević: „Sankcije Rusiji stigle i do „malih šrafova“ kao što je NIS“