Za nekretnine u Beogradu potrošeno je 834, 5 miliona evra! I to samo u poslednja tri meseca prošle godine. Čak i sa tom cifrom, statistika neumoljivo pokazuje da je manje sklopljenih kupoprodajnih ugovora, ali i da je ukupan promet manji za 22 procenta. Ipak, na cene, ništa od ovog nabrojanog ne utiče. One ne padaju. Kako i zašto, u jutarnjem programu " Probudi se" pitamo Nenada Đorđevića, predsednika Upravnog odbora udruženja Klaster nekretnine.
„Cene nekretnina ne padaju jer prodavci i investitori očekuju da će posle određenog perioda u kom je tražnja opala, a to je bilo prošle godine u drugom i trećem kvartalu, da će se ta tražnja tokom ove godine vratiti. S druge stranem, kod nas tražnju generiše, pored kreditnog finansiranja kupovine nekretnina, koje učestvuje sa jako malim procentom u poređenju sa razvijenim zemljama, gotovinsko finansiranje“, navodi razloge zašto cene nekretnina, i pored manje kupoprodajnih ugovora, ne padaju.
Đorđević kaže da je srpsko tržište nekretnina investiciono i da kupci koji kupuju nekretnine gotovinom su u najvećem slučaju oni koji su prethodno prodali nekretninu, ali kasnije taj novac reinvestirali u neku drugu nekretninu.
Kako objašnjava, stambeni kredit, doznaka novčanih sredstava iz inostranstva ili pare koje se podignu sa štednih uloga građana, najčešće otvore taj kupoprodajni lanac, a kada se prva nekretnina proda, sa tim sredstvima od prodaje prve nekretnine u kupoprodajnom lancu proda se posle tri do pet nekretnina.
Đorđević je rekao da, kada se gleda na godišnjem nivou, sezonski promet u prvom kvartalu bude najmanji, ali da onda, kako se ide ka kraju godine, promet raste tako da najveća vrednost kupoprodaje bude svake godine, po pravilu, u četvrtom kvartalu.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO: Zašto rastu cene nekretnina u Surčinu?