Kocka se opet okreće! Šira zona Trga Republike u Beogradu zatvorena za saobraćaj do srede

Šira zona Trga Republike u Beogradu zatvorena je za saobraćaj do srede, a još malo će decenija kako se taj potez preorava, preokreće i prepakuje. Kada se tome doda paralisani Pionirski park, centar grada pristupačan je samo za ptice. Vesić je otkrio pa pokvario kocku, Šapić kružni tok, odgovoran za ćerdanje novca građana nije niko i tako u krug. Centar grada i problema u priči Dine Cepenjor, reproterke Dnevnika na TV Nova.

Ekrani na autobuskim stajalištima nisu napunili ni dve godine, a već svaki treći ili ne radi ili pokazuje pogrešne informacije. Svaki drugi autobus, tramvaj ili trolejbus poslednjih meseci promenio je trasu. Oko samog centra grada su barikade, radovi kod Skupštine i oko njih šatori, radovi kod Narodnog pozorišta i jubilarno peto diranje kocki na Trgu republike.

„Očajno, očajno. Ma super je, sve što rade je super. Svet se vrti pa i kocke. Ali ove koštaju milijardu dinara i okreću se peti put? Užas šta da vam kažem, bar da se brzo okrenu nego je to jedna gnjavaža, slučajna ili namerna, pre bi rekao ovo drugo. Ja jedva čekam sledeći put da ih okrenu ovo je idiotizam“, kažu građani.

Osnovni ugovor s izvođačem Štrabagom iznosio je oko 6 miliona evra, a naknadni radovi podigli su sumu na više od 8 miliona evra. A ovaj novi, peti ciklus, košta pet miliona. I peti put saobraćaj oko Trga paralisan.

„Da smo mi bili u prilici da donosimo taj plan promene namene Trga republike sigurno to ne bismo radili na način na koji to radi SNS kroz jednu koruptivnu šemu okretanja, odnosno same rekonstrukcije Trga koja je na kraju došla do toga da ne liči apsolutno ni na šta, da jedan prijatan prostor u gradu koji je bio pre Vesićevih egzibicija postalo bukvalno rerna u ovim letnjim mesecima bez ijednog drveta“, kaže Zdravko Janković, Zeleno-levi front.

Beograd ima Plan održive urbane mobilnosti, jedan od najcenjenijih u Evropi, 2022. bio je među tri najbolja. Samo što mobilnost ostaje rezervisana za one koji se voze pod rotacijom.

„I mi vidimo da u Beogradu pravo na kretanje ima bogati sloj društva i ajde da nazovemo to neka elita, dok na primer niža i srednja klasa, radnička klasa je odsečena od transportnog sektora u Beogradu. U tom smislu svi oni koji idu biciklom, javnim gradskim prevozom ili koji se kreću svojim nogama, osobe sa invaliditetom su zapravo…o njima niko ne brine. I vi kad pogledate u BG se samo neka elitna naselja razvijaju dok periferije, ili druga nasilja koja nisu periferija maltene nemaju ni trotoar“, kaže Igor Velić, urednik portala „Sigurne staze.“

Detaljne informacije o izmenama redova vožnje i trase dostupne su samo na sajtu GSP, što dodatno otežava snalaženje strancima. A promene u javnom prevozu uglavnom pogađaju one u već nepovoljnijem položaju, stanovnike periferija, korisnike javnog prevoza, bicikliste i osobe sa invaliditetom.

„Brojne linije su izmenjene da više ne možete da pohvatate kog dana je koja izmena tog dana aktuelna. To pre svega utiče, kada govorimo o centru grada, na trolejbuske linije koje su već duži vremenski period skraćene ili ukinute ali takođe utiče i na autobuske linije tako da putnicima je definitivno jedino što preostaje u momentu da se naoružaju strplenjem i nažalost ne mogu da planiraju svoje vreme putovanja“, smatra Ivan Banković, predsednik Sindikata „GSP centar.“

Kao da je poligon za neuspešne ideje, u Beogradu se svaki veliki infrastrukturni projekat završio improvizacijama, Prokop, Trg republike, Savski kej…ćesto bez projektne dokumentacije, sa prekoračenjima budžeta i bez završnog kvaliteta. Cena se plaća svakog dana, vremenom, novcem i nervima.

„Mobilnost u Beogradu postaje kao takva, klasna privilegija. Vi koji ne idete na četiri točka i koji nemate pare za auto, nemate pare za parking zapravo nemate šta da tražite u ovom gradu, ne morate da postojite, za vas ovaj grad nije“, ističe Velić.

Ali ono što za građane važi, ne važi i za vlast. Dozvole se izdaju naknadno, stanice otvaraju pre nego što su spremne, a objekti se zidaju bez kontrole spratnosti. Na jednoj strani se grade luksuzni kompleksi, na drugoj se ruše tragovi vremena.

„Evo ko što vidimo sad na železničkoj stanici Prokop gde su oni dozvolili izgradnju objekta a da pre toga nisu očigledno proverili sve parametre, gde su objekti premašili spratnost gde je jedva stigla upotrebna dozvola a stanica će morati opet da se zatvori i mi ćemo u gradu ostati bez glavne, Centralne železničke stanice“, kaže Janković.

I to je drugi put u poslednjih nekoliko godina da Beograđani ostaju odsečeni od šina.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.