Ko to godinama lomi na protestima?

Huligani koji nasiljem menjaju tok mirnih protesta postaju sve češće praksa na opozicionim demonstracijama u Srbiji. Iako su još 2020. godine počeli da iz mase demonstranata napadaju policiju i državne objekte do danas nije dokazano ko stoji iza tih grupa i niko nije procesuiran zbog toga.

Ovo nije prvi put da na protestima vidimo maskirane mladiće, koji izazivaju incidente. Ali nikada nije bilo očiglednije, da su u pitanju ubačeni elementi, zaključuju sagovornici

Narod im ne zna ime, ali znaju ko su. Na Beogradskim demonstracijama 2020. godine, grupa mladića skrivala se ispod maski dok su u rukama držali štangle, kamenice I baklje. Iz mase su se izdvojili napadom na Skupštinu Srbije. Gađali su policajce, lomili prozore, vrata I sve što im se našlo na putu. Policija je brutalno odreagovala, kasnije se ustanovilo, po plećima nedužnih građana.

Batine su tada dobili i pojedini novinari a kako je kasnije i zvanično saopšteno, policija je uhapsila više od dvadeset osoba. Opozicioni političari su tada negirali svoju umeštanosti, tvrdeći da su i huligani i policija štili iskljuičivo Aleksandra Vučića.

“ Leto 2020. godine je u tom smislu predstavljao neki znaćajan pomak u negativnom pravcu, jer su nas podsetile na Miloševićev režim i batinjanje demonstranata”, kaže Srđan Cvejić.

Samo dve godine kasnije. Stari dvor– povod drugačiji. Nezadovoljstvo građana zbog, kako su tada tvrdili, pokradenih izbora. Iako je sve krenulo mirno, protest je, dolaskom maskiranih ljudi prerastao u incidentnu situaciju. Policija je odreagovala. I dok su opozicionari ispred liste „Srbija protiv nasilja“ tvrdili su huligani poslati od strane vladajuće partije. Državni vrh ih je optuživao za pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti. Te, 2023. godine, u Beogradu su povređeni policajaci, građani i novinari a privedeno je i više od 30 osoba.

„Videli smo u decembru prosle godine posle juna, možda neku sličnu situaciju možda u manjoj meri. Ja mislim, da apsolutno ova politizacija policije, zarobljavanje države od strane koalicije na vlasti stvara okolnosti u kojim će policija reagovati brutalno ako im se to naredi”, priseća se Cvejić-

Novi Sad – peti novembar i demonstracije nezadovoljnih građana. Povod – pogibija četrnaest osoba I troje teško povrešenih prilikom urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici. Počelo je mirno a dolaskom grupe mladića, krenuli su incidenti ispred gradske kuće. Bacali su na policiju kamenice, štangle i baklje. Maskirani mladići uočeni su i u sporednim ulicama gde su, kako su zabeležile i novinarske ekipe, vandalizovali obližnje gradilište.

„Policija je reagovala dosta promptno na neke incidente koji su bili manji. A na ove drastične vidove nasilja – kao što su bili ovi ispred samo ulaza u Gradsku kuću, koju su, sprovodili nekoliko lica na to se trpelo i suzdržano reagovalo. Mozda je u nekom trenutku policiji bilo teško da izoluje vinovnike od ostalih ali je u jednom trenutku to bilo sasvim moguće i pitanje za policiju – zašto makar u tom trenutku nasilje nije bilo zaustavljeno nego je pušteno da se Gradska kuća demolira do kraja”, pita se Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

„Meni je to delovalo kao unapred smišljena i pripremljena provokacija koja će onda služiti režimu da kroz njihove medije predstave jučerasnje mirne i dostojanstvene demontracije kao nasilne i rušilačke. Kao operaciju čija je svrha da posluzila kao PR vlasti”, smatra Cvejić.

Prilog Anite Ikanović iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.