Ko su sajber predatori ?

Znamo li šta se sve može dogoditi kada detetu otvorimo profil na društvenim mrežama? Jedna od opasnosti je da dete stupi u kontakt sa potpuno nepoznatom osobom, koja može biti pedofil, na primer. Šta raditi kada otkrijemo nekog takvog i da li je rešenje objaviti to javno?

Društvenim mrežama kruži upozorenje o čoveku koji ima više instagram profila i prati isključivo devojčice ili majke koje objavljuju fotografije svoje dece. Svakoga ko je roditelj ovakva vest je uzrujala, a njeno širenje na mrežama je pogrešno, upozoravaju stručnjaci.

„To je potpuno pogrešan put zato što mi šerovanjem na mrežama jednostavno upozoravamo eventualne počinioce krivičnog dela da su pod pratnjom i da unište dokaze“, kaže Igor Jurić iz Fondacije „Tijana Jurić“.

Prema rečima Saše Živanovića, eksperta za bezbednost na internetu, tu uopšte ne treba uključivati niti medije, niti javnost, već prijaviti nadležnim institucijama ili policiji.

U svakom trenutku na internetu se nalazi 750.000 internet predatora. To mogu biti ljudi različitih godina i različitih zanimanja.

„Ima četiri vrste onlajn pedofila – kolekcionari, koji samo skupljaju i uživaju, imate kolekcionare distributere, imate ljude koji proizvode takav materijal i tzv. onlajn voajere koji samo gledaju, ali ga ne preuzimaju na računare, na klaudu ili nekom drugom mestu“ kaže Saša Živanović.

Dodaje da oni kad kontaktiraju dete, osluškuju u kakvom je odnosu to dete sa svojom porodicom, da li je mama skoro vikala na tebe, stiču poverenje deteta, nude mu poklone, uvek govore da je dete u pravu dok ne dođu do svog krajnjeg cilja.

Ukoliko primetite nekog od njih i ako takav neko uspostavi kontakt sa vašim detetom, najvažnije je ništa ne preduzimate na svoju ruku već da obavestite policiju ili Nacionalni centar za zaštitu bezbednosti na internetu.

„Ukoliko je došlo do razmene poruka između dece i osumnjičenog onda je jako važno da se poruke sačuvaju, da se urade screenshot i da se sačuva URL adresa samog profila“, napominje Igor Jurić.

Ako ste deci dozvolili da imaju profile na društvenim mrežama ne smete biti paranoični, ali nije loše znati da:

• 53% prihvata poziv za prijateljstvo na društvenim mrežama od nepoznatih osoba
• 80% komunicira putem četa sa nepoznatim osobama
• 31% ispitane dece izjavilo je da njihovi roditelji ne znaju šta oni rade na Internetu
• 35% dece potvrđuje da su imali fizički susret sa osobom sa kojom su se upoznali putem
  interneta

Na roditeljima je da otvore četvore oči i razgovaraju sa svojom decom. Kao i u svemu poverenje je najvažnije, a malo kontrole s vremena na vreme takođe nije na odmet.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinarke Nataše Jovanović možete pogledati ovde: