Ko pali, a ko gasi svetska ratna žarišta – Srećko Đukić i Danijel Fogel

Fogel otkriva gde se trenutno nalazi, da li je u skloništu i kakva je trenutna situacija u Izraelu. Gost otkriva kako je izgledala prethodna noć, da li su se oglašavale sirene. Počasni konzul Srbije u Izraelu kaže da su poslednja dva dana značajno relaksiranija kada je reč o udarima koji dolaze iz Irana.

Izraelci, navikli na oružane sukobe i stalnu ratnu opasnost kažu da su im scene koje su videli u poslednjih nekoliko dana ipak strane, i da je ovaj rat daleko žešći od svih drugih u poslednje tri i po decenije. Fogel dodaje kakav je njegov utisak i šta se dešava sa evakuacijom državljana Srbije, čuli smo da je u ponedeljak evakuisano njih 12.

Do ovog trenutka imamo ograničeni sukob, preti li on zaista razbuktavanjem, eskalacijom i uključenjem pre svega SAD u ovaj sukob ako uzmemo u obzir izjave Donalda Trampa, koji je zahtevao bezuslovnu predaju od Teherana, rekao je da očekuje da će iranski nuklearni program biti zbrisan, mnogo pre nego što bude potrebna američka intervencija, a onda kasnije na svojoj društvenoj platformi kaže SAD imaju iranskog vođu Ajatolaha Alija Hamneija na nišanu. Odnosno kaže on je laka meta, ali ga nećemo eliminsati. Ali isto tako, izraelski zvaničnici su rekli da postoji mogućnost da Hameni završi kao Sadam Husein. Ali Hamnei je juče odbacio američke pozive za predaju zemlje, ali je upozorio da bi svako vojno uključenje Amerikanaca izazvalo „nepopravljivu štetu“ njima.

Đukić analizira da li će predsednik Tramp da naredi vojnu operaciju u Iranu ili jednostavno koristi vojni pritisak kako bi prisilio iranski režim na sporazum o svom nuklearnom programu.

Isto tako, ranije je Iran zapretio napadima na američke kopnene baze u susednim zemljama, te Đukić dodaje da li je to bio put prema ozbiljnom zaoštravanju sukoba i da li je Iran zaista spreman i sposoban na taj potez.

Fogel otkriva koji delovi Izraela su pod najvećim pritiskom u ovom trenutku.

Kada govorimo o biranim ciljevima, Đukić dodaje na koji način je Izrael došao do toliko velikog broja obaveštajnih podataka, očito znajući gde su i u kom trenutku najviši Iranski zvaničnici, čak se otvoreno spekuliše sa činjenicom da se prati svaki korak iranskog verskog vođe i da se može izvesti sama eliminacija njega. Ono što je obeležilo 6 dana rasplamsavanja sukoba to je da je Izrael uspeo da eliminiše dosta visikoh funkcionera Irana, nekako su se inflitirali u sam vrh tog oružanog kadra. Đukić komentariše i da li se postavlja pitanje da li je nuklearni program jedini cilj ovih napada i dodaje vidi li mogućnost dolaska do kopnenog ratnog sukoba ili je reč isključivo o sukobu u kome se koriste letelice, dronovi.

Kada saberemo sve ovo do sada što smo videli u ovom sukobu, diplomata analizira i ko je više pogođen, ko je do sada pretrpeo puno veće gubitke, koliko je i da li Iranska strana izgubila svoju, sa prvim napadima, bombardovanjima, operativnu sposobnost i snagu.

Fogel dodaje da li ova situacija utiče na Gazu i na dostavljanje humanitarne pomoći tom pojasu, jer, dok svet gleda u trenutni sukob Izraela i Irana, u Gazi svakodnevno nestaju životi.

Stanovnici Gaze osećaju da ih je svet zaboravio, te Đukić komentariše da li ih je sukob Izraela i Irana sada gurnuo u potpuni mrak.

Rat u Ukrajini je tema koja je pala u drugi plan usled dešavanja na relaciji Iran Izrael, ali nije nestala. Važno je i to pomenuti, ali pre nego što konkretno izanaliziramo dešavanja u Ukrajini, nakratko se ponovo moram osvrnuti na dešavanja u Iranu odnosno na pitanje, ima li Iran saveznike u ovoj situaciji, evo upravo Rusija je osudila izraelski napad, te Đukić daje sud da li  je ona spremna biti Iranski vojni saveznik.

Čini se da je Moskva vrlo oprezna u vezi sa tom situacijom, a ne treba zaboraviti da je prošle nedelje Iran ratifikovao Ugovor o sveobuhvatnom strateškom parterstvu sa Rusijom, dokument koji su predstavnici dve zemlje potpisale još početkom godine. Pa ipak uprkos tom produbljivanju saveza, Rusija čini se okleva da ponudi vojnu pomoć svom strateškom partneru. Đukić dodaje zašto je to tako.

Istovremeno, brojni analitičari smatraju da Kremlj trlja ruke uslovno rečeno, zbog odvlačenja pažnje Zapada od rata protiv Ukrajine. Podsetimo da je Rusija u utorak izvela jedan od najsmrtonosnijih napada na Kijev u poslednjih nekoliko meseci. Takođe, lideri G7 su se na samitu usredredili na rešavanje eskalacije na Bliskom Istoku. Pa i sastanak Volodimira Zlenskog i Donalda Trampa je otkazan nakon prevremenog odlaska američkog predsednika sa samita. Diplomata otkriva šta to govori o odnosu SAD prema Zelenskom i ratu uopšte i da li bi sva ova dešavanja na relaciji Iran Izrael mogli da utiču na tok rata u Ukrajini, pošto je Rusija poslednjih nedelja intezivirala vazdušne napade na Ukrajinu, napadi su brojniji, češći, Putin čini se menja taktiku.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Zveckanje oružjem: Iran pod udarima, SAD pojačava prisustvo - svet na ivici sukoba