Ko (ni)je seo za okrugli sto o izborima

"Važno da koristimo ovaj period i da ne dopustimo vlasti da nastavi da radi sama ono što je radila u svim ranijim izbornim procesima. Ako mi budemo imali zajednički zahtev vlasti kako treba da se izvrši revizija biračkog spiska, ako to shvati međunarodna zajednica onda mi imamo mnogo veću težinu nego ako to radimo pojedinačno", kaže Miroslav Aleksić, Narodni Pokret Srbije.

Bez dijaloga nema ni šanse za dogovor, a kada su u pitanju teme kao što su izborni uslovi - nema mesta podelama - poručuje Aleksić nakon prvog okruglog stola. Dijalog će se nastaviti i otvoren je i za druge aktere, pre svega one koji žele da učestvuju u izbornom proesu.

"Organizacije civilnog društva će pokušati u narednom periodu da se političkim akterima dođe do predloga izmena Zakona o biračkom spisku kako bi javnost saznala ko ima pravo da glasa na kom biračkom mestu", rekao je Raša Nedeljkov, CRTA.

Studenti, iako su bili pozvani - nisu se pojavili.

„Studenti su izneli grlo borbe i oni se sada nalaze u situaciji da hteli ne hteli moraju da se brane od strane vlasti od optužbi vlasti da cela ova situacija nije zbog…..već zbog rušenja ustavnog poretka, dovodjenja stranih plaćenika na vlast. U tom smislu svaka saradnja studenata sa naročito opozicijom – to je jedan od prvih okvira u kojem će se taj sastanak tumačiti“, smatra Stefan Slavković, novinar nedeljnika "Radar".

Ujedinjenost svih društveno-političkih aktera nezadovoljnih situacijom je neminovna, samim tim i neophodna, ali je tok ka ostvarivanju šireg fronta spor, objašnjava Slavković.

„Ukoliko je zahtev i dalje raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora prvo treba videti ko bi učestvovao u tome organizaciono, logistički, ideološki, zatim kako bi se nadvladala ogromna mašinerija koja je na raspolaganju vlasti. A na koncu je kako da se brani izborna volja građana tog dana ali i nakon“, ističe Slavković.

Koristan je svaki razgovor u okviru opozicije koji vodi ka ukrupnjavanju, kažu iz Demostata.

„Kada kažemo opozicija mislimo na političke partije opozicije, ali i studente i ostale aktere. Ukoliko postoji iskrena volja svih aktera koji su uključeni forma je manje bitna“, kaže Tamara Bajčić „Demostat“.

Ipak, ukoliko opozicione partije zaista žele da pokažu ozbiljnost po pitanju rešavanja trenutne krize, prvo treba između sebe da postignu jedinstvo, dodaju iz Demostata.

"A tek nakon toga treba da pokažu ambiciju da žele razgovor i sa studentima i drugim akterima- celokupnom opozicijom. Ali je najbitnije da one prvo pokažu ozbiljnu strategiju da žele da između sebe jedinstven ukruljeni front jer tako mogu da postignu rezultate. Ovo može biti korak ka tome“, zaključuje Bajčić.

Prilog Irene Štikovac iz emisije "Među nama" pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Sastanak o izbornim uslovima političkih partija i civilnog sektora: Na pomolu ujedinjavanje opozicije?