Ko je kriv za ekocid u Krnjači?

Industrijskoj šumi i potencijalnom spomeniku prirode u okolini bare "Reva", u beogradskom naselju Krnjača, preti potpuno uništenje. Na to upozoravaju iz Centra za lokalnu samoupravu, koji optužuju beogradske komunalce da na tu lokalciju dovoze otpad, a da bi posledice mogle biti dalekosežne.

Novinar: Đuro Svilar

Na samo 6 kilometara od centra Beograda, u bari Reva, žive mnoge zaštićene biljne i životinjske vrste. Međutim, ovaj rezervat prirode nije zaštićeno dobro, a situaciju će dodatno pogoršati izgradnja postrojenja Gradske čistoće u njenoj neposrednoj blizini.

„Ovde dnevno najverovatnije oko 100 kamiona prođe koji istovaruju različite vrste otpada, da li je u pitanju komunalni otpad, da li je u pitanju šut, asfalt. I naravno, ljudi koji se bave otkupom sekundarnih sirovina ili skupljanjem sekundarnih sirovina na jednom delu ove lokacije tope te kablove izvlačeći bakar ili šta već, ali je definitivno da se ovde pravi deponija“ kaže Danijela Nestorović iz UG „Kotež“.

„Prilikom izgradnje ovog sistema za reciklažu betona i drobilice za šut, biće ugrožen orao belorepan, biće ugrožen beli lokvanj, koji je ovde u bari Reva i mnoge biljne i životinjske vrste“ ističe Miloš Milenković iz UG „Bela čaplja“.

Šta se gradi, da li za to postoje dozvole i da li je na delu ekocid, pitali smo i gradsku upravu, ali kao što na gradilištu ne postoji tabla sa neophodnim informacijama, tako ni odgovora još nema.

„Zavod za zaštitu životne sredine je dao zvanični odgovor da ovo nije zaštićeno područje, da se nalazi u zonama gradskog građevinskog područja prema detaljnom urbanističkom planu koji je trenutno na snazi i da su navodno dali instrukcije JKP „Gradska čistoća“ o merama zaštite biljnih i životinjskih vrsta na ovoj lokaciji, u šta ja zaista sumnjam da bi JKP preduzimalo takve mere. Nigde se decidno ne navodi koje su to mere i kako će to JKP „Gradska čistoća“ preduzimati mere za zaštitu orla belorepana ili recimo belog lokvanja ili močvarnog područja“ kaže Nestorović.

„Bara Reva je ovde na nekih 400 metara, gnezdo orla belorepana možete i da vidite tu negde na nekih 500 metara. To je strogo zaštićena životinjska vrsta i ugrožena je ne samo u Srbiji, nego i u Evropi. On će jednostavno promeniti stanište, naći če sebi bolje mesto, grad Beograd ostaće bez jednog ozbiljnog simbola, čak i naša republika, simbol je orao“ dodaje Milenković.

Simbolično ili ne, u bari Reva sve je belo, i orao i čaplja i lokvanj, ali kad u priču dodate odluke belog grada o izgradnji deponije, biljni i životinjski svet dela leve obale Dunava, biće obojen crnim.
—