Ko i kako zapošljava strance u Srbiji?

Dešavanja u fabrici Linglong pokrenula su brojna pitanja među kojima je i ono da li i ko kontroliše strane radnike i njihov smeštaj u našoj zemlji.

Reporter: Milena Prodanović

Srbija je za deset meseci ove godine zbog nedostatka domaćih radnika izdala skoro 19.000 dozvola stranim radnicima, među njima je najviše kineskih, rusih, turskih. Zapošljavanje radnika iz inostranstva uređeno je Zakonom o zapošljavanju stranaca iz 2014. Njime jesu zagarantovana prava radnika, ali ne i zakonski minimum za pristojne uslove rada, pa se pitanje da li će i kakav smeštaj radnici iz inostranstva dobiti svodi na dogovor radnika i poslodavca

„Mi se sada krećemo, oko 25 ljudi stranih radnika. Mi njima prvo ovde nađemo smeštaj, pošaljemo im slike smeštaja gde će biti da bi oni uopšte pristali da dođu. Policija obično dođe da vidi gde su oni, ali ne ide u inspekciju da vidi kakav je krevet i kako to izgleda na nekom higijenskom nivou, oni sugerišu, ali naša politika je da ne dajemo smeštaj u kom sami ne bi prespavali“, kaže Stefan Šurlan, poslodavac koji zapošljava strance.

Loše uslove rada može da primeti i prijavi pojedinac ili inspekcija koja zatekne neuslovne uslove za rad na terenu. Firma Linglong, kako je saopštilo Ministarstvo za rad najkontrolisanije je u celom srednjem Banatu, ali pre reakcije novinara i organizacija koje su ukazale na radnu eksploataciju inspekcija nije prijavljivala nikakve nepravilnosti.

„Nažalost, naše društvo je zarobljeno stranim investitorima. Oni su imali autonomiju na tih 100 h najplodije banatske zemlje, država je kriva, odnosno vlast ima svoje ministarstvo koje ne radi svoj posao, ne samo u slčcaju Linglonga nego ni u mnogim drugim slučajevima“, smatra Goran Pećanac iz Sinikata radnika Srbije.

Zbog lične ogorčenosti, ali u ime celog naroda pisac Dejan Tijago Stanković povodom nemilih scena iz Zrenjanina uputio je pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

„Pa u pismu ima samo kratko da prijavljujem trgovinu ljudima i da očekujemo da učini sve u svojoj moći i to je u suprotnosti sa našom tradicijom i mi imamo averziju prema tome“, navodi pisac Dejan Tijago Stanković.

A predsednika nema ni u saopštenju ni na terenu. Slično je, za sada, i sa ostalim predstavnicima državnog vrha. Spomenuto saopštenje ministarstva dobio je samo javni servis, nama danas iz tog ministarstva nisu odgovorili.

Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“: