Sasvim je logično da neko ko gradi želi i da zaradi, ali pored toga trebalo bi da se poštuje zakon, uvaži želja građana i interes nekog dela ili grada u celini. Međutim, stanje na terenu, a pogotovo u Beogradu je potpuno drugačije. Na delu je tzv. investitorski urbanizam.

Reporter: Đuro Svilar

Para vrti gde burgija neće. Tako bi se u najkraćem mogao opisati urbanizam u glavnom gradu Srbije. Poslednji dokaz za takvu tvrdnju je zgrada u Jovanovoj 28, gde je niklo četiri sprata više nego što je predviđeno planom generalne regulacije.

„Sve ono što urbanizam ne predviđa, a masa to koristi da bi dobila dozvolu, lokacijsku ili ovu na 7-8, on digne još 2-3 sprata to mora da se ruši. To je zakon i to je krivično delo, za to se ide u zatvor. Mislim da će kad tad neko doći da odgovara za sve te gadosti koje su ovom gradu napravljene. Beograd je unakažen grad od urbanista, od dozvoljene divlje gradnje i od ljudi koji pitaj Boga odakle su došli, ko su i šta su i koji ovde rade šta hoće“ kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

„Dozvoljavanje da se krše propisi i zakoni i promena propisa i zakona dovodi do toga da prosto pritisak na kulturno istorijska dobra, na neke zaštićene celine, generalno na sve ono na šta smo navikli je preveliki i dolazi do toga da svuda vidimo zgrade koje niču zato što one donose enormnu zaradu investitorima“ kaže Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd.

Investitori na uglu Užičke i Krajiške ulice su Milica i Željko Mitrović, gde se dozvoljava gradnja do maksimalne visine od devet metara ili sprat + potkrovlje. Međutim, kako danas napreduju radovi, postoji osnovana sumnja da će biti premašena maksimalna spratnost.

„To treba sad u startu srušiti bez obzira ko je! To divljanje u Užičkoj ulici to je od ranije poznato, to je ipak da ne kažem diplomatska, ali zona posebne gradnje. Ako se rade vile one imaju poseban projekat i zna se šta tu može da bude. Ja mislim da je bilo ranije maksimum prizemlje sprat i potkrovlje da je moglo da se radi. Međutim, pošto su tu kojekakvi ljudi došli do kakvog načina do placeva, pa su digli veće spratne visine, to je još jedan dokaz iživljavanja i uništavanja grada, nepoštovanje ničega“ kaže Rodić.

„Ako smo mi dopustili da se gradi Beograd na vodi, ako s jedne strane imamo izgradnju naselja na Dorćolu koji će ugroziti Beogradsku tvrđavu, imamo pokušaj seče cele jedne šume u Košutnjaku, pa šta je onda jedna mala parcela na kojoj ćete vi da sagradite nekoliko spratova? To prosto više nema ko da zaustavi. Urbanistički zavod, naše gradske vlasti, oni nisu neko ko čuva interese građana, oni rade u interesu ostvarivanja profita“ dodaje Lazović.

Zakon kaže da je svaki objekat u kom se prekorači spratnost nelegalan, pa bi radovi trebalo da budu obustavljeni, a prekobrojni spratovi porušeni. Ljudi koji kupe stan na spratu koji ne postoji u građevinskoj dozvoli su prevareni. Investitor bi morao da plati nadoknadu za zemljište, plan promene detaljne regulacije kako bi takvu zgradu legalizovao.

Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“:

BONUS VIDEO: Anketa – gradnja na Vračaru