0
U narednih 11 meseci trebalo bi da se glasa u 13 gradova i opština. Vlast međutim poručuje da pod ovako nehumanim uslovima oni neće na izbore. Mionica i Negotin prvi su na listi za glasanje. Naprednjaci su tamo prošli put ubedljivo pobedili, šta ih sada plaši i da li je to recept iz Kosjerića i Zaječara, saznaje Željko Veljković, reporter Dnevnika na TV Nova.
Da raspiše parlamentarne izbore, od onoga ko to može da uradi i koji od izbora sve do sada nije bežao, traže studenti. Nogu su povukli istok i zapad, Zaječar i Kosjerić, a između 27. jula i 30. novembra lokalni izbori moraju biti održani u Mionici i Negotinu, dok će u prvoj polovini 2026. doći na red izbori u Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Boru, Knjaževcu, Kladovu, Lučanima, Kuli, Sečnju, Majdanpeku, Sevojnu i Smederevskoj Palanci. Dok borba za odbranu izborne volje u Kosjeriću i Zaječaru u njih kao recept za pobedu gleda opozicija u mestima koja su sledeća na redu.
„Praktično u Mionici su dve stranke – Demokratska stranka i Narodna stranka i aktivna je jedna grupa građana i oni su mi svi rekli da su oni u stalnom kontaktu i stalnoj komunikaciji i da će, najverovatnije sledeće nedelje imati jedan ozbiljan sastanak i da su spremni da izađu svi zajedno na jednoj listi, upravo nešto po, kako kažu, kosjerićkom modelu. Dakle svi zajedno na jednoj listi i svu snagu će u jednom pravcu da usmere zajedno“, kaže Darija Ranković, urednica kolubarske.rs.
Nadaju se da će tako u svoju korist preokrenuti rezultat iz 2021. kad su naprednjaci dobili skoro 70 odsto glasova.
„Oni su sad, koliko zaključujem, optimisti i misle da će značajno bolje proći, a u prilog tome je to što je atmosfera u Mionici slična kao, kako oni kažu, slična kao i u drugim gradovima. Veliko je nezadovoljstvo, podržavaju mnogi studente i njihove zahteve tako da veruju da će ovaj put biti mnogo, mnogo bolje za opoziciju, ali upravo zbog ove aktuelne situacije i sveopšte društvene klime u kojoj je i Mionica“, kaže Ranković.
Ta klima nosi miris promena, ma kakvi bili konačni rezultati u Zaječaru i Kosjeriću.
„Posle Kosjerića i Zaječara, ono što je definitivno drugačije jeste to da smo mogli da vidimo da ogromna mašinerija bizborna i izborni inženjering su na izdisaju i prosto lokalni izbori ponovo dobijaju svoju slavu koju bi inače trebalo da imaju – a to je da budu jedni od najbitnijih aktera u jednom procesu demokratije, u jednoj demokratskoj zemlji. Tako da izuzetno je važno što smo mogli da vidimo onoliki broj ljudi u Zaječaru i u Kosjeriću, koji su bili što posmatrači, išli tamo ranijhe, pripremali teren, pazili da se kompletan proces demokratije sprovede na onaj način na koji bi trebalo da se u čitavoj zemlji sprovode lokalni izbori“, kaže Tadija Mitić, analitičar iz Niša.
Recept postoji, potrebna su fina podešavanja. One velike promene u izbornom procesu trebalo je da donese skupštinska radna grupa koja je predložila izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ispostaviće se da se fantomskim biračima bavila fantomska radna grupa.
PROČITAJTE JOŠ:
„Dosta podseća na izbor za članove Saveta REM-a. Dakle, predlozi o kojima se sada govori se podnose isključivo da bi se umilostivila Evropska komisija i zanemaruje se da ODIHR-ove preporuke zahtevaju da u ovom procesu učestvuju i opozicione političke stranke i civilno društvo“, kaže Jelena Jerinić, narodna poslanica Zeleno-levog fronta.
Tako je pokušaj da se izborni uslovi poboljšaju primenom preporuka ODIHR-a propao, te da se vlast nije odrekla ni fantomskih birača, ni fantomskih manjinskih stranaka.
„Cilj nam je bio da se izborima vrati smisao, a da se iz biračkog spiska uklone fantomski birači. Pored toga, zbog naše specifičnosti takođe smo tražili da se u izbornim pravilima utvrde pravila i prije svega, kako bi se spriječila zloupotreba sticanja statusa manjinske liste“, rekao je Ahmedin Škrijelj, narodni poslanik SDA Sandžaka.
„Dakle nikada, ali nikada nije postojala prava volja SNS-a da uspostavi bilo kakav dijalog, da postupi po preporukama ODIHR-a i da poboljša uslove izbora“, ističe Danijela Nestorović, narodna poslanica Ekološkog ustanka.
Kakvi god uslovi bili, studenti su rešeni da na izbore, one za koje se ne zna da li će ih biti, izađu. Ali bi možda čak pre njih test za njih, vlast i opoziciju mogli da budu Mionica i Negotin, osim ako se izbori ne odlože, a za to bi vlast morala da ima jak ili bar razlog koji tako zvuči.
„Najčešće su to neke vanredne okolnosti i vanredne situacije. To je mogao da bude recim kovid ili ako je velika ugroženost bezbednosti, ratno stanje i tako dalje. Naravno videli smo i vanredne okolnosti koje nisu baš bile vanredne. Pa smo 2024. i 2025. imali pola-pola izbore, obzirom da su neki gradonačelnici ili predsednici opština morali da daju ostavke ili su to prosto hteli, to već ne znamo, do danas nije utvrđeno. Ali poenta priče je da smo imali podeljene izbore, vrlo verovatno zbog izbornog inženjeringa“, ističe Mitić.
A taj inženjering, pokazalo se u Zaječaru i Kosjeriću, više ne daje rešenja ko nekad.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
1
0
BONUS VIDEO: Studenti u blokadi traže vanredne parlamentarne izbore, Vučić odgovara – nema pre kraja 2026.
