Kamioni bez cerada prevoze opasan šut sa ruševina Jugoslavije: Kako se i šta diše na međi Novog Beograda i Zemuna?

Oko hotela Jugoslavija podignute su ograde. Ne da bi sprečile da se oblak prašine koji se diže pri rušenju sleže po okolini, već da bi onemogućile radoznale poglede zabrinutih građane, koji se pitaju, ima li u toj prašini azbesta ili još nečeg opasnog po zdravlje. Za zdravlje izgleda ne brinu ni radnici, štite ih valjda kabine buldožera I kamiona. Ti isti kamioni, ostatke nekadašnje Juge odnose nepokriveni ceradom. Ne brine ih ni što na deponije šuta idu pored obližnje osnovne škole. Roditelji zabrinuti. Čekaju da reaguje školski odbor, opština, grad, ali za sada ništa.

Građani koji žive u blizini hotela, šetaju nadajući se da im neće biti ništa.

Podatke o rušenju tražili su i iz udruženja Eko straža.

"Mi smo pokušali da dođemo preko sekretarijata da dođemo do informacije od javnog značaja, da vidimo ustvari da li postoje opasni materijali u hotelu, odnosno da li je izvršena inspekcija I tražili smo kretanja građevinskog otpada. 1:16, 1:25 kad je u interesu javno zdravlje, oni imaju zakonski rok od 48 sati da nam odgovore, ali nismo dobili zvaničan odgovor", rekeo je Bojan Simišić iz Eko straže.

A sve piše u zakonu, ali se na mestu rušenja hotela Jugoslavija i na osnovu do sad poznatih podatak ne može utvrditi da se on i poštuje, niti radove za sada bilo ko kontroliše. Da se poštuje zakon, šut svakako ne bi bio odvožen nepokriven.

"Prvo rasto teret se mora pokrivati, naročito rasto teret tog tipa. To razbijanje se odnosi na najsitnije čestice koje ne mora da budu hemijski otrovne I opasne, ali su kao čestice sitne. Od razbijanja su opasne, znači udišu se I mogu da izazovu oštećenja očiju I svega. 0:47, 2:32 taj hemizam se morao pojaviti u projektu rušenja I moraju se pojaviti analize sa dokazom, overom hemijske laboratorije rezervnog materijala", kaže Branislav Božović, nekadašnji sekretar za zaštitu životne sredine.

"Mi uopšte ne znamo da li je to opasan ili neopasan otpad koji oni voze. Oni nemaju nikakvo sortiranje tamo, vidimo da ono sve što kolektivno sruše, to ide na jednu te istu deponiju, kamioni su nenatrkriveni. Jer ako tamo postoji neki opasan otpad, on bi morao posebno da bude tretiran, postoji posebna procedura kako se uklanja taj azbestni materijal. To su mnogo visoke ograde, ploče se pažljivo skidaju, moraju da se natope sa vodom. Lica koja uklanjanju te ploče moraju pre svega da budu zaštićena u punoj zaštitinoj opremi", kaže Simišić.

Na pitanje, zašto se hotel Jugoslavija ruši parče po parče kašikama buldožera, Božović tvrdi, tako je jeftinije za investitora.

"Ranije se to radilo kuglama velikim se razbijalo, sa velikim dizalicama. Danas moderno kompletan soliter pada na lice mesta glatkim miniranjem finim, dirigovanim sa malim punjenjima itd. Firma koja ovo radi i koja investira nije firma bez novca i ona treba da građanima dokaže da brine o njima", kaže Božović.

Kompanija Milenijum tim, koja je kupila zgradu hotela i koja će na tom mestu graditi novi kompleks, tvrdi da je tokom pripreme tehničke dokumentacije, objekat temeljno pregledan, pri čemu nije utvrđeno prisustvo azbesta ili drugih opasnih materijala. Aktivisti investitoru ne veruju i traže da država jasno utvrdi da li opasnog materijala ima ili ne. Država za sada ćuti. A udišemo svi...

Prilog pogledajte na početku ove vesti

BONUS VIDEO: Rušenje starog lica Beograda se nastavlja…