U Srbiji je od 2011. do 2023. godine ubijeno 406 žena i devojčica. Što znači da se prosečno svake nedelje dogodi femicid. Od početka ove godine, ubijeno je 16 žena, a poslednja žrtva, dvadesettrogodišnja devojka, stradala je juče u Aleksandrovcu, kada ju je emotivni partner na smrt pretukao.
Kako zaustaviti femicid u društvu u kojem se nasilju „gleda kroz prste“? Funkcionišu li institucije, ili smo samo deklarativno protiv nasilja nad ženama? Ovo su samo neka od pitanja za Hajriju Ramadani, predsednicu Udruženja žrtava nasilja HAJR, koja je bila gošća jutarnjeg programa „Probudi se“.
Ovo ubistvo u Aleksandrovcu nije usamljen slučaj. Međutim, ne razlikuje se od mnogih po još jednoj stvari, a to je činjenica da su osumnjičeni za ovakve zločine od ranije poznati policiji. Šta nam to govori i zašto se dozvoljava da nasilnici ponove nasilje koje dovodi i do fatalnih posledica, pojašnjava Ramadani,
Trenutno su na javnoj raspravi izmene i Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, ali još uvek nema naznaka da će biti izmena kada je reč o femicidu. Gošća TV Nova osvrnula se na to kako je moguće da femicid i dalje nije kvalifikovan kao teško ubistvo.
„Suđenja znaju da traju 10 godina, žrte nasilja ne mogu da izdrže tako dug period“, ističe Ramadani i ukazuje da se čini da kazna za femicid kao da ne zastrašuju nasilnike, neki stručnjaci čak tvrde da ih motivišu na zločin, s obzirom na to koliko su niske.
Predsednicu Udruženja žrtava nasilja HAJR upozorava da kada se žena ohrabri da prijavi nasilje, odgovor institucija nije adekvatan i samo postupanje institucije biva destimulišuće za žrtve i pojašnjava zašto suđenja u ovom slučajevima dugo traju, što dodatno iscrpljuje žrtvu i finansijski i emotivno.
„Kazne za nasilje su jako male, one nisu dovoljne da žaštite žrtve“, poručuje Ramadani i dodaje da zakon štiti osobu sa najviše novca, a ne žrtvu
Često se nasilniku izrekne mera zabrane prilaska i pritvora od 48 sati. Međutim, žrtve ukazuju da se zapravo najviše osećaju ugroženim nakon tih 48 sati, više od polovine žrtava ubijeno je u svom domu, što implicira da je to, nažalost, najnesigurnije mesto za ženu. Međutim, prema podacima Zavoda za statistiku i Femplatza, svaka peta žena ne oseća se bezbedno noću. Skoro svaka četvrta bila je žrtva proganjanja.
Ramadani pojašnjava može li se to promenii i šta je razlog ovog straha.
Podsećamo da je Svaka četvrta žena u Srbiji je u javnom prostoru doživela proganjanje, krađu ličnih stvari ili džeparenje, podaci su iz istraživanja Republičkog zavoda za statistiku. Mesta gde se žene ne osećaju bezbedno su različita – neosvetljene ulice, gradske periferije, ali i autobuska stajališta i javni prevoz.
Hajrija je kao žena koja je 26 godina trpela nasilje, zaključila koja je to prva stvar koju treba menjati i dugoročno, šta to u lancu borbe protiv nasilja nad ženama u Srbiji ne fukcioniše.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO: Užasavajući podaci o broju žena ubijenih u porodičnom i partnerskom nasilju
