Kako vlast zamišlja da iznudi izjašnjavanje građana koje trenutno niko ne traži

Juče smo čuli da će vladajuća većina podržati predsednika Srbije u nameri da sprovede savetodavni referendum o sopstvenom nepoverenju mada takvu inicijativu niko nije ni podneo.
Iako u Ustavu piše da predsedniku republike prestaje mandat protokom vremena na koje je izabran, ako podnese ostavku i ako prekrši Ustav, po oceni Ustavnog suda, Vučić nemareći za najviši pravni akt, poručuje izjašnjavanja će ipak biti.

"Ovo nije ništa od toga. Dakle, ako neko želi da proveri svoj rejting, a povod za ovu priču koju pričamo već tri dana unazad, ne znam samo zašto, je jedno istraživanje čiji rezultati ga nisu zadovoljili, pa neka sprovede javnomnjenjsko istraživanje, novcem koji ta stranka verovatno ima i tako će dobiti isto što i tzv. savetodavnim referendumom koji naš ustav ne poznaje", kaže Marijana Pajvanić, profesorka Ustavnog prava.

"Ovo je jedna predstava koja nema nikakve veze ni sa pravom, ni sa Ustavom. Ono što sada pred sobom imamo je nešto što nema veze ni sa čim što smo imali ranije. Dakle, mi nemamo veliko državno pitanje pred sobom, mi nemamo nešto za šta je predviđena ustavna procedura. Referendum se raspisuje o nekom pitanju na kome je potrebno ili odobrenje građana, da građani daju potvrdu da se nešto može ili ne može sprovesti ili savetodavno da se pitaju građani za mišljenje u pogledu nekog velikog pitanja koje je pred nama kao društvom", kaže Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta.

Ako zanemarimo besmislena izjašnavanja o himni i grbu početkom devedesetih. Pred društvom u višestranačkoj Srbiji bila su tri značajna referenduma. U proleće 1998. za vreme vladavine Slobodana Miloševića smo se izjašnjavali da li smo za mešanje stranih sila i prihvatanje trupa na Kosovu. U jesen 2006. dok je predsednik države bio Boris Tadić, dva dana smo potvrđivali novi Ustav,sa sve preambulom o Kosovu i Metohiji, a na današnji dan pre tri godine, većina je bila za ustavne promene koje se odnose na sudsku vlast.

"Poslednja dva od tri referenduma koja ste spomenuli bili su ustavna obaveza i način na koji se menja Ustav. Savetodavni referendum koji spominje predsednik, niti je pravno obavezujući, niti postoji kao kategorija kako se razrešava predsednik republike. To je bio način razrešavanja predsednika po prethodnom ustavu, ali izgleda da predsednik ne razume baš ustavnu materiju", kaže Savo Manojlović, lider Kreni - Promeni.

"Upravo je uzurpacija te funkcije, kršenje ustavnih ovlašćenja od strane nosioca te funkcije problem koji mi imamo u našem društvu. Ova vlast je svela izjašnjavanje, mi možemo da se izjašnjavamo onda kada oni to hoće, po njihovim pravilima, na teme koji nam oni zadaju", smatra Kostić.

A tema eventualnog savetodavnog referenduma kako sada stvari stoje neće biti ni sudbina Sajma i Generalštaba, ili pitanje da li nam je potreban nacionalni stadion. Sudovi se, iako su podnete krivične prijave, ne bave ni pitanjem gde je nestala narodna inicijativa sa potpisima desetine hiljada građana, koji se protive iskopavanju litijuma.

"Izbori i narodna inicijativa su način izražavanja narodne suverenosti, kroz krađu narodne inicijative, ali i kroz kompromitaciju izbora se ta narodna suverenost krši. Politika je sredstvo na koji način se preuzima odgovornost, a ovde predsednik želi da se sakrije. Ne možete na referendumu odlučivati o tome da li je dozvoljeno krasti i imati korupciju od 65 miliona evra koliko je koštala rekonstrukcija u Novom Sadu i da li je dozvoljeno gaziti studente. O sudbini predsednika koji je pozivao da se kolima gaze studenti ne odlučuje se na savetodavnom referendumu, nadležan za to je krivični sud", smatra Manojlović.

"To je pravo pitanje i zato naši studenti traže da institucije rade svoj posao. Institucija koja se zove Narodna skupština taj posao nije uradila, za to niko nije odgovarao. Nama institucije trebaju, mi bez institucija ne možemo funkcionisati, ali ne sa ovakvim sastavima", smatra Pajvanić.

Da bi se njihov sastav promenio, prema mišljenju profesorke Pajvančić, Srbiji su neophodni slobodni izbori, kojima bi prethodili izmenjeni izborni uslovi i primena svih Odirovih preporuka i evropskih standarda.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: