Kako sporazum Italije i Albanije o smeštaju migranata utiče na region: Da li Srbija postaje punkt za deportovanje nepoželjnih?

Prošle nedelje je u Albaniju stigla prva grupa ilegalnih migranata koji su prebačeni iz Italije, a u Albaniji će boraviti u posebnom prihvatnom centru koji u potpunosti finansira Italija. Očekuje se da u tom centru uskoro bude njih gotovo četiri hiljade. To je prvi projekat u sklopu brojnih najava iz Brisela da se ilegalni migranti moraju obeshrabriti da i dalje pristižu u Zapadnu Evropu i da ih treba deportovati van država Unije. Može li i Srbija u narednim godinama da postane jedna od takvih punktova za deportovanje nepoželjnih koje bi finansirala Evropa, pitao je Đuro Svilar. reporter Dnevnika na TV Nova.

U novembru prošle godine, albanski premijer Edi Rama i italijanska premijerka Đorđa Meloni dogovorili su sporazum o slanju hiljada izbeglica i tražilaca azila, koje italijanski brodovi spasavaju sa Mediterana, u Albaniju na tzv. obradu u kolektivnim centrima i sve to uz finansiranje iz Italije. Pre neki dan dogovor je počeo da se sprovodi. Kako njegovo aktiviranje utiče na rešavanje migrantskih pitanja u regionu?

„Taj sporazum podrazumeva da se praktično princip eksteritorijalnosti uspostave pritvorski centri za izbeglice i migrante van teritorija zemalja članica EU, u ovom konkretnom slučaju Italije, gde bi zapravo celokupan proces koji bi se dešavao na italijanskom tlu bio sprovođen tamo. Pravac u kome se kreće politika EU sve više ide ka tome da će se uraditi sve što je moguće, uključujući za velike količine novca, da se broj dolazaka na evropski kontinent smanji“, kaže Nikola Kovačević, pravnik iz oblasti ljudskih prava.

Ono ka čemu sada ide evropska politka prema ilegalnim migrantima, već dugo u prkasi sprovdi Orbanova Mađarska, a preko okeana, Donald Tramp, kaže novinarka Ksenija Pavkov koja je godinama izveštavala sa migranskih ruta.

„Mislim da mi lako evropsku poiitiku možemo da uporedimo sa politikom Donalda Trampa ili Viktora Orbana i ono što je razlika je narativ. Dakle, od evropskih lidera nećete čuti te rasističke ksenofobne izjave, ali je suština ista. Otvaranje kampa u Italiji je zapravo deo te politike i ja ne znam kako bih to drugačije nazvala nego kao koncentracioni logor“, smatra Pavkov.

Migrantski logori poput ovog italijanskog u Albaniji nisu novost. Naime, australijske vlasti su godinama u eksteritorijalnom kampu u Papua Novoj Gvineji držale hiljade ljudi lišenih slobode u lošim uslovima. I Francuska pokušava da utiče na promenu evropskog zakonodavstva kako bi mogla da otvori slične eksteritorijalne centre van svojih granica, u državama koje nisu članice EU. Viktor Orban poziva mađarsku naciju u borbu protiv Brisela zbog migrantskog pitanja, Ursula fon der Lajen pre 10 dana poručuje: ilegalne migrante treba deportovati van Unije. Albanija je postala prva, može li onda još neka balkanska zemlja postati zborno mesto, tzv. hot-spot za migrante izbačene iz EU?

„Svaki hot spot koji se do sada uspostavio bilo gde na tlu Evrope je značio veliki broj ljudi koji je zatvoren u vrlo lošim materijalnim uslovima, gde su kršena ljudska prava tih ljudi. I bez ikakve sumnje ja sam ubeđen da zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, nemaju kapacitet sa svim parama EU da to urade tako da to bude na adekvatan način sprovedeno“, kaže Kovačević.

Da li je italijanski centar u lučkom gradu Šegjinu, na jadranskoj obali Albanije pokušaj da se obeshrabri sve veći broj migranata koji pristižu u zapadne zemlje iz Afrike, Bliskog istoka i ostalih kriznih područja i može li predsednik Srbije održati obećanje, da otvaranje takvih centara neće dozvoliti u Srbiji?

„Ako pogledamo šta piše u paktu o azilu i migracijama, ako pogledamo izjave evropskih zvaničnika, ako pogledamo već kako se polako gradi infrastruktura npr. u BIH, jasno je da će zemlje zapadnog Balkana, među koje spadamo i mi biti poželjni kandidati da zapravo obavljaju taj deo posla za EU, a u skladu sa paktom. Ja ne bih isključio da će za nekoliko godina Srbija potencijalno prihvatiti neke od takvih aranžmana, za sada nema dokaza da će tako nešto da se desi“, kaže Kovačević.

Ukoliko bi se otvorio jedan takav centar u Srbiji, za Pavkov, to ne bi bilo iznenađenje. Kako kaže, još od 2015. i aktuelizacije balkanske migrantske rute, naše vlasti u odnosu na evropsku migrantsku politiku, ponašale su se po principu veži konja gde ti gazda kaže.

„Vidimo da je recimo u junu mesecu ove godine, potpisan sporazum po kom se Fronteksu, evropskoj graničnoj policiji daju veća ovlašćenja, odnosno ovlašćenja da mogu da deluju na teritoriji čitave Srbije. Taj sporazum još nije ratifikovan, ali ja nemam sumnje da će u nekom trenutku biti“, kaže Pavkov.

Prema zvaničnim podacima, ali i stanju na terenu, vidljiv je značajno manji priliv migranata u Srbiju. To je razlog, kako su objasnili iz komesarijata za izbeglice, što je većina prihvatnih centara u užoj Srbiji i skoro svi u Vojvodini, u julu zatvorena.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.