Kako se vakcinacija pretvorila u političku imunodiplomatiju

Lideri smo u vakcinaciji, ali ne zaostajemo ni u nepoštovanju epidemioloških mera, pa broj zaraženih ponovo raste. Za razliku od ruske vakcine, koja je na pragu dobijanja evropske licence i koju i Srbija planira da proizvodi, kineska, kojom se u Srbiji najviše vakciniše, nije ni u proceduri Evropske unije. Za to vreme, vlasti u Srbiji žele da pokažu da su pelcovane protiv vakcionalizma, pa nude doze i susednim državama, ali za to je potrebna dozvola proizvođača. Marija Bošković je pratila kako se vakcinacija pretvorila u političku imunodiplomatiju.

Autor:Marija Bošković/Newsmax Adria

Tokom januara očekivali smo pad trećeg talasa, ali se to nije dogodilo. Broj novozaraženih nije se ni povećavao, ali ni dalje padao, kako se očekivalo. Sada opet beležimo rast. Kumuje tome nediscplina, među mladima i u ski centrima. Vranju se pak dogodio i LidI, zato u tom gradu sve srednje i četiri osnovne škole prelaze na onlajn nastavu – tako je tražio Gradski štab. Tokom jučerašnjeg dana od 165 testiranih građana, čak 105 Vranjanaca dobilo je pozitivan rezultat.

„Najpre otvaranje Lidla prošlog meseca, gde su gužve celog dana, dolaze ljudi iz Pčinjskog okruga, dolaze sa Kosova i iz Makedonije, tamo se danima čeka u redovima da bi se kupilo nešto. S druge strane, Vranje je poznato po noćnom životu, ima puno kafića, klubova, sve je to otvoreno i sve to radi. Naravno da rade do osam, ali je to celog dana puno“, priča  Nikola Lazić sa portala Bujanovačke.

Trebalo je danas da na jug ode i predsednik Srbije, ali ne da obiđe ugroženo Vranje, već da 40-tak kilometara dalje, na graničnom prelazu Tabanovce, završi važnu spoljnoplitičku misiju i premijeru Severne Makedonije uruči kontingent Fajzer vakcina, za koje Srbija kaže – doniramo, Severna Makedonija odgovarala – platićemo. Ispostavilo se da nikakav izvoz ne može bez dozvole Fajzera, i sada se ona čeka. Dakle, pomažemo regionu, dajemo primer Mađarskoj, juče i Česi dolazili da vide kako to radimo. Ali ipak, Srbija je vakcinisala tek oko 10 odsto stanovništva, daleko smo od imuniteta krda. Zašto onda poklanjamo vakcine i da li je razlog samo solidarnost?

„Moramo biti realisti i znati da u međunarodnim odnosima nema emocija, već samo interesa. I to jedno, čak opšte mesto, ukazuje da Srbija želi da prošiti svoj uticaj u regionu, da se predstavi kao uspešna zemlja, sa jednim uspešnim predsednikom, zatim i sa institucijama ove zemlje, koje bez obzira na kritike, imaju sposobnost da odgovore na ove ključne izazove“, kaže Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike.

U uspešno odgovaranje izazovima ubraja se i namera Srbije da do kraja godine počne da proizvodi Sputnjik V vakcinu. Tako bi trebalo da bude – najpribližniji je utisak posle sastanka sa ruskom delegacijom koja je u Srbiju doputovala da proveri ima li Torlak kapaciteta za proizvodnju. Više detalja još nema, jer su Rusi tek stigli i tek treba da posete Torlak.

„Ono što mi ocenjujemo je da za prvu fazu koja uključuje transport, punjenje pakovanje i distribucije, to treba da kažu i eksperti naravno, i ta faza bi mogla da traje 2-3 meseca, a za pun ciklus bi trebalo 9-10 meseci“, rekao je ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

Ukoliko bi se dogodilo to što se trenutno planira, Srbija bi obezbedila ne samo vakcinu za svoje stanovništvo, već bi mogla, najavljuje ministar, da proizvodi i za region, pa i Evropu.

„Želim da kažem da je sedam zemalja, uključujući Nemačku, Austriju, Mađarsku…izrazilo želju da hitno otpočne proizvodnja vakcina u Srbiji. Mi idemo ispred drugih, nekoliko koraka smo ispred i sigurno sam da ćemo, uz jak rad svih u Institutu, Ministarstvu zdravlja, vladi, na čelu s našim predsednikom Vučićem uraditi sve što je neophodno da se vakcina Sputnjik proizvodi u Sji“, kaže ministar Popović.

Srbija dakle preuzima inicijativu u vakcinaciji i to se već na odgovarajući način čita i u diplomatiji – jer, pišu i strani mediji o tome – Srbija je sada u poziciji da podučava zemlje EU. Ne propušta ni Rusija priliku da poentira u svojoj vakcinalnoj diplomatiji.

„Zašto Sputnjik V toliko popularan i tražen ovde – pa naravno zbog osećaja prijateljstva, svakako. Osećaja uzajmanog poverenja i zato ima više razloga, ali naravno i na osnovu objektivnih podataka“, kaže ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.