Kako se preživljava to što ne znamo ni kad je kraj ni kakav će biti - dr Jelena Vranešević o emitivnom rolerkosteru u kome živimo

Ona pojašnjava da li to što smo ujutru euforični popodne depresivni, a hronično umorni zapravo posledica činjenice da sve kulja, da je atmosfrea u društvu napeta i da to ne traje kratko ili pak postoji drugo objašnjenje za te oscilacije u emocijama.

"Ja bih rekla da je to normalan odgovor na nenormalne okolnosti. Svi smo mi iskusili i dalje smo u tom rolerkosteru emocija od euforije i radosti, nade i optimizma pa do očaja i beznađa, to se menja nekada čak i u toku jednog dana, a nekada je postaknuto različitim događajima koji nam se dešavaju i to je jedan od odgovora na pitanje da li je moguće da nam se 15. mart desio pre samo nedelju dana, a da imamo doživljaj da je on bio pre mesec dana, zato što se toliko stvari u međuvremenu desilo da zapravo imamo doživljaj da je to davna prošlost. Ono što je važno je da nekako znamo, a to je da smo svi stalno pod stresom i kada smo euforični to jeste jedna vrsta stresa i kada smo očajni i depresivni to jeste druga vrsta stresa. On sam po sebi ne mora da bude toksičan, on je nekada i pozitivan zato što nas mobiliše na akciju i nekako nam pomaže da preživimo, ali kada postane toksičan, kada svega toga bude previše onda preti da dođemo u nešto što mi psiholozi zovemo sagorevanje. Sve dok imao puno emocije, sve dok smo u rom rolerkosteru emocija to je stres, a onda kada postanemo emocionalno zaravljeni, prazni, e to je onda sagorevanje i to je onda opasno", kaže Vrenešević.

Društvo psihologa izdalo je saopštenje da su ozbiljno zabrinuti za fizičko zdravlje građana. Oni navode: "Reakcija ljudi koja pokazuje refleksno sklanjanje sa ulice i telesno zauzimanje odbrambenog stava ukazuje na iznenadnu emociju straha i prirodnu reakciju bega iz opasne situacije. Zahtevamo da se ispita šta je moglo da dovede do ovakve reakcije ljudi i da li je i koje je sredstvo (zvučno oružje) upotrebljeno. Ovakav atak predstavlja pre svega čin nasilja gde se ugrožava ne samo fizičko zdravlje već se narušava i bazičan osećaj sigurnosti."

Profesorka objašnajva šta to znači i ako je odgovor svi smo krivi, sami smo paničili, sami smo umislili, šta se dešava tim ljudima i šta može država sa građanima kad uruši bazičan osećaj sigurnosti, ako je to bila namera.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Koliko je važna psihološka pomoć studentima tokom blokada? – Maja Marić i Ljubica Tasić Kenedi