95
Način na koji se jedan od narodnih poslanika obraćao glumici Seki Sablić verovatno najbolje pokazuje da u Srbiji danas ne možete biti protivnik režima. Jer ako ste protivnik, automatski ste državni neprijatelj. Lista onih koji nose takvu stigmu je podugačka.
Traži se državni nepijatelj. Doduše, takve u Vučićevoj Srbiji nije teško pronaći. Zato i ne postoji „državni neprijatelj broj 1“. Postoje i broj 2, 3, 4, 5. Sve u svemu, baš mnogo neprijatelja – moglo bi se zaključiti ako verujete rečima političara vladajuće stranke i prorežimskim medijima. Kao takvi žigosani su Dragan Đilas, Boško Obradović, Ivan Ivanović, pa čak i Seka Sablić.
„U ovim sistemima da bi dobili karakteristike državnog neprijatelja trebate sa argumentima ili bez njih da kritikujete one stubove režima i da to konrektno presirate na njegove ključne nosioce. Za status narodnog, odnosno, državnog neprijatelja neophodno je da vam se biografija ili njeni delovi dovedu u pitanje, da se interes odbrane građana i njihovih interesa dovode u pitanje, i dana taj načun sa pravom ili bez prava budete satanizovani ili sklonjeni iz okvira nečega što bi bio kakav takav pristojan socijalno-politički dijalog“, rekao je prof. dr Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka.
Ipak, od svih koji su prošli ovakvo targetiranje od strane režima, Dragan Đilas je taj koji je verovatno najduže na naprednjačkoj poternici.
Ja mislim da je državni neprijatelj u Srbiji danas onaj deo naroda koji želi da živi bolje i drugačije, posebno oni koji javno govore da ono u čemu danas živimo ne valja, rekao je lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.
„Kao čovek koji sam najviše napadan i to već osam godina, možda bih mogao da se kandidujem za tu laskavu titulu u ovom režimu, ali mislim da su više pod napadom neki obični ljudi za koje mi i ne znamo, a koji su ugroženi poslom, pretnjama batinama, ucenama i sve ostalo što se u Srbiji na žalost svaki dan dešava“, ukazao je Đilas.
Dragan Đilas Foto:Nova S
Naravno, da biste zaista delovali protiv interesa države potrebno je da ispunite neke druge uslove.
“ Ako nema tih elemenata – ne pozivaš na nasilnu promenu, ne dovodiš u pitanje osnovna ljudska prava, ne diskriminišeš nikoga po boji kože, i ne pozivaš na promenu poretka, nema nikakvog osnova da budeš tretiran kao državni neprijatelj“, ukazuje prof. dr Stojiljković.
Đilas misli da mi živimo u jednom ozbiljnom medijskom i političkom koncentracionom logoru i da je razlika u odnosu na 30-te godine prošlog veka što ne mogu to fizički da rade, ali nas ubijaju socijalno, ekonomski i emotivno,“ jer čoveka mora da pogađa kad sve to sluša i kako ga jedan deo naroda na ulici gleda“.
Prema njegovom mišljenju, to jeste jedan problem koji nije svojstven demokratskim zemljama i jeste problem za koji nemate odgovor, jer na jedan apdejtovani fašizam ne postoji lagan odgovor koji to može da reši.
Stojiljković dodaje da u Srbiji sve funkcioniše po sistemu – država to sam ja, a moj neprijatelj je i neprijatelj države.
Ceo prilog novinara TV Nova S Marka Novičića možete pogledati ovde: