0
Beograd je juče obeležio jedan od najznačajnih datuma u svojoj novijoj istoriji, 80 godina od oslobođenja od nemačkih okupatora u Dugom svetskom ratu. Prethodna okrugla godišnjica, 2014. godine, obeležena je vojnom paradom, a i dan proslave pomeren je malo unapred kako bi se uklopio u raspored tadašnjeg počasnog gosta, predsednika Rusije. Ovog 20. oktobra, videli smo to ranije u Dnevniku, u gostima su nam neki egzotičniji vladari. A da li je obeležavanje ličilo na ranije proslave? Bogat program je pripremljen, ali nigde nema potvde da li će u svemu učestvovati gradonačelnik glavnog grada, koji uporno negira tradicije narodno oslobodliačke borbe i ratuje sa spomenicima narodnih heroja. Kako se i koliko glasno slavila Sloboda, prenosi nam Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.
Završne pripreme za proslavu jubilarne godišnjice oslobođenja na Trgu republike – postavljanje bine na kojoj će nastupati kozački ansambl i zvezda ruskog etno roka. U centru grada, kojim mahom prolaze stranci, Rusi, Kinezi, kao i stanovnici glavnog grada uglavnom znaju šta je u nedelju.
Operaciju oslobađanja Beograda, koja je počela 12. i trajala do 20. oktobra, predvodile su dve vojske. Sovjetskom Crvenom armijom komandovao je general Vladimir Ždanov, dok je snage Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije predvodio general Peko Dapčević. Sve do 19. oktobra nemački nacisti su držali Kalemegdan, Terazije, Čukaricu i područje oko Savskog mosta. Pritisnute, nemačke trupe su se prebacivale na levu obalu Save.
U noći između 19. I 20. oktobra zauzeta je zgrada Albanija. Tada najviša u Beogradu. Rizikujući svoj život, borac Miladin Petrović istakao je trobojku. Sa petokrakom.
To je donelo simboličku pobedu u najužem središtu grada. U isto vreme zauzeta je i tadašnje glavna Železnička stanica, nekada na dnu Nemanjine i hotel Moskva koji se za vreme okupacije zvao Srbija. Pred zoru, pao je i Kalemegdan. Duboko u noći 20. na 21. oktobar nemačke snage su i definitivno napustile prestonicu.
Osam decenija kasnije, svet je bitno drugačiji od onog koji je nastajao na ruševinama poraženog Rajha. Saveznici iz 1944. godine danas su ljuti protivnici, može li se sećanje na put ka slobodi prilagođavati savremenim geopoliti čkim podelama.
U Ruskom domu, o tome i ministri aktuelne vlade Srbije kao i visoki gosti iz Moskve.
„Čuvanje i zaštita istine o događajima iz II svetskog rata nije samo predmet kulture sećanja, već je i važna komponenta borbe protiv manipulacije i falsifikovanja informacija. Istorija mora ostati objektivna, zasnovana na činjenicama, ali ne na trenutnim ili dalekosežnim političkim interesima“, rekao je Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
„Mi u Rusiji se sećamo naše zajedničke istorije. Iskreno smo zahvalni Srbima za veličanstvene akte bratstva i zajedničkog heroizma“, rekao je Konstantin Kosačev, zamenik predsednika Saveta Federacije Rusije.
Tradicije se u svemu drže i oni koji su zastavu preuzeli od heroja koji više nisu među živima . Sutrašnji dan, po njima je praznik svih Beograđana, kao i građana Srbije.
„Upravo su nam stigli gosti iz Podgorice, Ljubljane, Banjaluke, mnogi ljudi sa nivoa republike i grada“, rekao je Bora Ercegovac iz SUBNOR-a Beograda.
„Šjutra ćemo prisustvovat veličansvtvenom skupu slobode, prisustvovaćemo akadamiji i poći ćemo da položimo cvijeće i vijence na spomeniku oslobodiocima Beograda“, rekao je Radojica Radojević, predsednik Saveza organizacije boraca NOR-a Crne Gore.
Na vrhu spiska zvanica za svečanu akademiju SUBNORa Beograda nalaze se gradonačelnik Aleksandar Šapić i predsednik skupštine grada Nikola Nikodijević. Pozivnice su im poslate blagovremeno.
„Dobili smo informaciju da neće nijedan od njih biti prisutan, nego da će biti neki gospodin koga ja ne znam, zamenik predsednika skupštine grada. Mi bi voleli, naravno, velika je stvar da dođe gradonačelnik. Sećam se ranijih godina, ovo je peti gradonačelnik sa kojim ja komuniciram. Svejedan da ih sad ne nabrajam dolazili su na skupove“, kaže Ercegovac.
Dok Šapić u obračunu sa pobednicima Drugog svetskog rata najavljuje i uklanjanje grobnice Narodnih heroja sa Kelemegdana , mural posvećen 70. godišnjici oslobađanja Beograda koji je deceniju krasio fasadu na Institutu za mentalno zdravlje je prekrečen. Davne 2014. godine finansiran je sredstvima Ministarstva kulture.
„Na tom muralu se nalazio citat jednog Partizana, Jovana Kasalice koji je oslobađao Beograd, koji je rekao kako su mu pojedini hrabriji građani pomagali tako što su upućivali partizanske snage kroz dvorišta i pomagali im da identifikuju mesta gde se nalaze okupatori. Poruka je sasvim jasna i ona smeta“, kaže Branislav DImitrijević, istoričar umetnosti.
Ustanova a koje je mural uklonjen možda bi mogla biti od pomoći onom ko je tako nešto naredio baš pred 20, oktobar
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Kome je zasmetao mural posvećen oslobođenju Beograda?
