Kako prepoznati lažne oglase za posao - Miloš Turinski

Kako da ih prepoznamo, kako da se zaštitimo i gde da tražimo u jutarnjem programu "Probudi se" pitamo Miloša Turinskog sa Infostuda.

Pre godinu dana bila je velika pometnja zbog tih lažnih ponuda i oglasa za posao na ćirilici, te Turinski objašnjava da li je i njemu ili nekom njemu bliskom stigla poruka slične sadržine.

Ovde je reč o prevarama koje stižu građanima putem poruka. To su najčešće whats up poruke, ali i poruke preko Telegrama. Osim pravopisnih grešaka, koje vidimo i u ovoj poruci koja je stigla, stručnjak sa Infostuda upozora šta je to što još treba da nam ukaže da ne poverujemo u dobijenu poruku.

Ako ipak odgovorimo, Turinski objašnjava šta nas čeka, šta je do sada pokazalo iskustvo, kako to posle ove poruke ljudi ostaju bez novca. Još su opasnije prevare koje postoje u oglasima za posao. Turinski dodaje kako da prepoznamo lažne oglase i postoje li neki znaci da je oglas za posao prevara.

""Naznake lažnih poruka su loš google translate na ćirilici i ponuda koja zvuči dobro da bi bila istinita" objašnjava on.

Prevaranti naime objavljuju potragu za radnicima na web sajtovima predstavljajući se kao regruteri, u pokušaju da ukradu sve, od lozinki do novca i identiteta.

Gost "Probudi se" pojašnjava kako uopšte takvi oglasi završe na interent stranicama, da li je to ipak reč o sumnjivim internet stranicama ili je moguće da lažni oglasi završe i na nekoj pouzdanoj stranici.

Istraživanja pokazuju da je naviše prevara za sezonske i onlajn poslove - odnosno poslove koji se mogu raditi od kuće, te Turinski otkriva šta se koristi kao mamac i da li postoje još neke branše koje prevaranti posebno nude ili traže.

"Velika plata bez kvalifikacija, CV-ja, standardnog procesa zapošljavanja, najčešće vodi ka prevari", dodaje stručnjak.

Primera radi, prošle godine je CloudSEK, firma za sajber bezbednost, otkrila globalnu mrežu prevaranata čije su mete ljudi koji traže posao. Prevaranti iz Kine se lažno predstavljaju kao predstavnici hiljada kompanija kako bi ukrali novac od onih koji traže posao.

Prevara „Webwyrm“ pogodila je više od 100.000 žrtava i 1.000 kompanija, a procene govore da bi ukupni gubici žrtava mogli biti veći od 100 miliona dolara.

Prevaranti uglavnom koriste WhatsApp i Telegram da bi došli do potencijalnih žrtava. Oni nasumično biraju brojeve, ali istraživači CloudSEK-a kažu da se u izveštajima pominju i prevaranti na portalima za traženje posla kao izvor kontakata sa žrtvama.

Žrtve su identifikovane u više od 50 zemalja, ali ih najviše ima u Velikoj Britaniji, Kanadi, Singapuru, Australiji, Hong Kongu, Indoneziji i Indiji.

Od njih se tražilo da uplate depozit, uz obećanje da će im sa bonusom biti vraćen, čim izvrše niz zadataka na sajtu „kompanje“. Na ovim sajtovima, žrtve su uvučene u mrežu „kombinovanih zadataka“ koji obećavaju još veće zarade. No, kako vreme odmiče, žrtve shvataju da su uhvaćene u začaranom krugu iz kojeg ne mogu izaći, a njihov novac nestaje. Na kraju su bili blokirani, a njihov novac nestao je bez traga.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Digitalne generacije ne bi u zanatlije: Miloš Turinski o najtraženijim zanimanjima prošle godine