2
Dokle više - crnih vesti, na onaj najgori način nezamislivih događaja, pokušaja ubistva, neverovatnih podela, straha i besa. Kako kao pojedinci ali i kolektivno podnosimo to čuveno "dokle više" i to u najdepresivnijem mesecu - januaru, prvo je pitanje za gošću emisije "Među nama", psihološkinju Anu Mirković.
Ona razgovor otpočinje pitanja iz najave, kako smo, kada smo u takvoj društveno-političkoj situaciji u kojoj hvatamo sebe da malo – malo izgovaramo dokle više.
„Kada se fokusiramo na te takve negativne stvari, ima stvatno mnogo tužnih vesti, sama godina je zaista počela tim masovnim ubistvom na Cetinju, a mi sve to doživljavmo kao da se dešava u našem dvorištu i svako malo se zaista te neke tragične situacije promovišu, plasiraju putem medija, onda nas sve preplavi tuga i neka bezizlaznost i stalno to pitanje da li mogu da izdržim, podnesem i da se nosim i borim sa ovakvim mislima. Ovaj trenutak je specifičan i po mnogo čemu, svi mi sada prolazimo različite amplitude emocija u svakom danu, mi imamo te strašne vesti, one koje mozak ne može da prihvati, ne može duša da ih sažvaže ali imamo i mnogo nekih lepih vesti, te je moguće da vas u danu preplavi ogromna količina ljubavi, nade, entuzijazma pa vere da će nešto biti bolje. Ja ne znam nekog ko mi ne kaže da jdanput dnevno plače od miline zato što čita te poruke koje nam mladi plasiraju, zato što oni svojim ponašanjem, svojim primerom i dubokim uverenjem da mogu svet da učine boljim mestom za život nama vraćau neku nadu koju smo izgubili. Tako da od toga kako smo doživeli ovakvu milinu i hoće li ovde biti bolje, a svi verujemo duboko da hoće, do toga da stvarno neke strašne stvari se dešavaju, najčešće kao posledica baš onog društva koje mladi neće da prihvate i žele da ga promene, tako da stalno smo kao na nekoj vagi, kao da nešto merimo i mene češće preplavljuje optimistične ideje i verujem da i svi drugi ljudi u tom optimizmu koji nam se iznenada otvorio kao jedno potpuno novo sažvežđe, kao galaksija čak, lakše mogli da hendluju stvarno ružne i tužne teme, smatra Mirković
Nakon kako je definisano, pokušaja ubistva prošle nedelje, zatim je prolaznik izvadio nož na studente, juče se muškarac trotoarom zaleteo automobilom na građane koji su blokirali raskrsnicu u Novom Sadu, te psihološkinja pojašnajva da li sad taj nasilan oblik ponašanja poprima domino efekat i kako se zaustavlja.
Širom Beograda jutros su osvanuli transaprenti „Odgovor srpskog naroda na pokušaj obojene revolucije“ sa vulgarnom slikom crvene šake koja pokazuje srednji prst, Mirković analizra kakvu poruku šalje takav način komunikacije i kakvu reakciju može da izazove?
Ono što je u ovoj situaciji možda najjači utisak jeste sve dominantnije zastrašivanje – sa jedne strane zastršaivanje studenata, čuli smo i izlaganje predsednice Skupštine. Gošća „Među nama“ daje svoje mišljenje da li studenti uopšte mogu da se zastraše i kakav efekat ona u tome svemu vidi.
Sada imamo primere da su zastrašivani i prosvetari, obratio se i predsednik zemlje koji kaže: samo 98 škola ne radi, i da im slede mere. Mirković otkriva da li veruje u ljude koji godinama rade za smešne novce, a kojima se na neki način preti hlebom, dok sa druge strane imamo roditelje, đake, bivše đake, koji su se sada usprotivili tom zastrašivanju. Ona takođe objašnjava da li uopšte više može da se predvidi reakcija na sve ove događaje.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO – Psihološkinja Ana Mirković: Prihvatanje tragedije u Novom Sadu ovog trenutka bi značilo da mi stvarno ne postojimo kao građansko društvo
