Kako nam je rukovodstvo RTS-a objasnilo da su žrtve, a ne uzročnik studentske blokade?

Posle niza repriziranih repriza, na RTS-u jedna premijera. Dva ključna imena javnog servisa Srbije obratila su se publici. U oko joj je rečeno da je RTS neutralan i da bi studenti preko državne televizije da ruše vlast. Nizale su se tu i uspomene o blistavim novinarskim karijerama koje traju toliko dugo da nema ko da vodi tu kuću, već dva penzionera. Nije objašnjeno ni kako je moguće da je prvom čoveku informative toliko puta produžen vd. status. Posle je bio Dnevnik pa Srećni ljudi. Na drugo oko i dalje žmure. Nastavlja Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Nije Dragan Bujošević odgovorio studentima na čestitku za 71. rođendan. I on i Nenad Lj. Stefanović, tokom 15 dana blokade RTS-a krili su se iza mladih honoraraca. Nisu se ni jednom obratili ni nezaodovljnim radnicima javnog servisa. Kada se situacija primirila, pojavio se čelni dvojac javnog servisa i o teškim temama progovorili su u prijatnoj atmosferi, na svom terenu.

„Vi ste gospodo, ljudi velikih novinarskih velikih karijera, rekao bih, možda i najvećih u vašoj generaciji“, počeo je Gorislav Papić, voditelj RTS-a.

I na samom početku o najtežim epizodama tih velikih karijera, u rang onih sa ratišta stavili su i takozvani rat koji su im objavila dva fakulteta, a koji se , kako kažu, pretvorio u talačku krizu, čiji cilj, uveravaju, zapravo nema veze sa radom RTS-a.

„Ali je problem što su onda studenti razarali institucije, što su oni kršili zakone, što su oni sve vreme gazili svoj niški edikt koji su doneli sa pompom i zadovoljstvom, sve vreme cilj tih protesta jeste bio rušenje vlasti“, rekao je Dragan Bujošević, generalni direktor RTS.

„Apsolutno je jasno da ta blokada RTS-a nije imala nikakve veze sa izborom novih članova REM-a i apsolutno je logično i tačno da je tu prevladala logika da onaj ko želi da osvoji vlast, a očigledno je da se ovde sada radi i osvajanju vlasti, ne može to da uradi ako ne preuzme RTS u svoje ruke“, nastavio je Nenad Lj. Stefanović, glavni i odgovorni urednik informativnog programa RTS.

Rušenje vlasti, obojena revolucija, talačka kriza… kao da smo ove reči negde već slušali i čitali prethodnih nedelja.

„Gotovo iste fraze čuli smo od čelnih ljudi RTS koje smo prethodno mogli da čujemo od predsednik Aleksandra Vučića, ali ostalih predstavnika vlasti, poput predsednice skupštine Ane Brnabić, i slično, ali i gotov svakodnevno na onim tabloidima na koje navodno javni servis ne želi da liči poput Informera i Alo-a“, kaže Milena Popovć, Istinomer.

„Bujošević i Stefanović, kao i Aleksandar Vučić, neprestano prave žrtve od sebe i pokušavaju da nametnu narativ kako su oni ugroženi zato što su neutralni i profesionalni i zaista mi je žao što ni nakon ovih protesta nisu uvideli da su na pogrešnoj strani i što nisu nekako promenili uređivaču poltiku RTS-a“, zaključuje Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a.

Posle blokada, RTS se vratio na fabrička podešavanja, izveštavanje o studentskim i građanskim protetsima RTS dozira na kašičicu. Ono na šta su hiljade ljudi pred vrtaima njihove kuće ukazivale dve nedelje – ne vide kao problem, ili ignorišu.

„Rts se trudi da bude i bolji nego što je ovo društvo, jer ako vidite šta preovladava na drugim medijima, mi smo potpuno neko drugo, usamljeno ostrvo otprilike, to je mesto na kojem ljudi razgovaraju“, smatra Bujošević.

„I direktor i urednik informativnog programa insistiraju na neutralnosti iako je uloga javnog servisa pre svega da izveštava u interesu javnosti, a ne da samo pročita saopštenja samo različtiih aktrea, već da pokreće teme i postavlja pitanja, da istražuije teme, a čak ni ta teza o neutralnosti nije tačna“, smatra Popović.

I tako je od početka blokada i protesta, pa je skup SNS na Sretenje dobio sedam puta više vremena u centralnoj informativnoj emisiji, nego studentski u Kragujevcu. Od minutaže važniji je kontekst, pa su neretko izveštaji obojeni neistinama, poput toga da studenti nisu dozvolili odavanje pomena žrtvama NATO bombardovanja. Blagi kada ih kritikuje predsednik, ali za studene, građane i kolege nisu birali reči.

„Nepoznata lica koja se predstavlajju kao studenti u blokadi koja u ovom kontekstu deluju ka oni koji odlučuju ko ima prava da bude novinar, podsećaju na mehanizme kontrole i cenzuire iz prošlosti poput novinarske kontrole nacističke Nemačke.“

„Niko nije studente nazvao naciistima, i RTS će podneti prijavu i protiv tih lica, koja su tu laž izmislili. Ali su pominjane metode. Pominjane su metode, tako je, što ne biste upozorili na to, ne vidim ništa loše u tome“, rekao je Bujošević.

Ko je napisao saopštenje u kojem studente poredi sa nacistima, zašto u prilogu o napadu policije na studente kod DIF-a u Novom Sadu od četiri sagovornika, niko nije govorio u ime studenata, već isključivo u odbranu dekana Patrika Drida, zašto gledaoci RTS nikada nisu čuli ko je povredio oko pripadniku žandarmerije u Abardarevoj, niti da su studente FDU tukli funkcioneri SNS. Samo su neka od pitanja koje je rukovodstvu uputilo 300 zaposlenih, 40 i penzionisanih radnika RTS-a, a na koja nismo čuli odgovore.

„Al smo čuli – studetni ostavite nas na miru, a i vlast nek nas ostavi na miru, ko ste vi da procenjujete da li mi radimo svoj posao. A odgovor je vrlo jednostavan – ja sam onaj koji te plaća, ja se pitam da li radiš to, prosto tako smo to uredili. Nemoguće je da imaš restoran gde neko ima luksuz da ti posluži šta god hoće, i kaže, ne moraš to da pojedeš, ali moraš da platiš, ja mislim da taj restoran ne bi radio duže od sedam dana“, smatra Marko Šelić Marčelo, muzičar i pisac.

Ali drži se ovakav RTS i na njegovom vrhu godinama pričvršćeni Dragan Bujošević i Nenad Lj. Stefanović. Prvi kao direktor celu deceniju, drugom je ostala još godina da zaokruži dve decnije na mestu glavnog urednika informativnog programa.

„Rekao si, ovo mi je možda, ne znam, deseta vlada“, rekao je Nenad Lj. Stefanović.

„Ta dvoličnost, ta pakost, taj cinizam, to je meni neshvatljivo, dva čoveka, koja su nekafda zaista bili za onu knjigu, ko je ko u srbiji među znamenitim novinarima, to je nesporno, ali su u poslednjih 10 godina doveli sebe u situaciju da će istorija drugačije pisati o njima, oni su u prethodnoj deceniji dozvolili da postanu propagadne sluge Aleksandra Vučića“, kaže Bodrožić-

Ubeđuju da je rts između dve negativne krajnosti – Informera i N1 i pokušavaju da javnost ubede u još jednu neistinu – da Javni servis uživa najveće poverenje gledalaca. Sa time se ne slažu istraživanja CRTE, koja pokazuju da u manipulaciju da su protesti nasilni veruje svega 36 odsto gledalaca RTS-a, isto toliko da su studenti krivi za lošu socijalno-ekonomsku situaciju u državi, a da 59 odsto građana misli da RTS treba ugasiti.

„Prosto i studentima moram da kažem, deco vas niko u životu neće voleti kao što vas je voleo N1 svih ovih meseci“, rekao je Stefanović.

I niko ih neće ignorisati i izvrgavati ruglu kao javni servis čiju pretplatu plaćaju i njihovi roditelji.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.