Kako je Srbija dočekala Dan Evrope i Dan pobede: Na koju stranu smo se svrstali na praznik koji se obeležava, a ne slavi?

Taj 9. maj je i dan Evrope. Srbija, posle više od dve decenije svog evropskog puta, kao da je prilično svesna da ne ide nigde. Evropa, jednako uverena da joj ova nova članica realno i ne treba. Sve to nije sprečilo još jednu prigodnu proslavu i obeležavanje istog datuma, ali drugim povodom. Reporteri Dnevnika i Među nama na o prazniku koji se obeležava, a ne slavi.

„Beograde, Beograde, na ušću dveju reka ispod Avale.“

Ispred Evropske kuće u Knez Mihailovoj ulici obeležen je Dan Evrope i sećanje na Šumanovu deklaraciju koja je obelodanjena pre tačno 75 godina. Bio je to početni nacrt izgradnje Zajednice za ugalj i čelik čiju su okosnice činile Francuska i Nemačka, a koja je bila preteča današnje Evropske Unije, prenosi Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Srbija ima poteškoća u procesu pristupanja i nije otvorila ni jedan klaster niti poglavlje od decembra 2021.

„Da li vama znači nešto Dan Evrope? Ne. Ništa, pored ovoga u Srbiji sada baš ništa. Pa onako, ništa specijalno. Nikako mi ne znači 9. maj ništa vezano za Dan Evrope kao Evrope, nego za dan oslobođenja Evrope od nacista i fašista“, kažu građani.

Posle nastupa hora BeoBalet, ceo sat sviralo je i 20 mladih gitarista iz GuitarArt akademije, a program se nastavlja i sutra.

Danas slavimo toleranciju, kreativnost, slavimo dostojanstvo, mogućnosti, prijateljstvo, solidarnost, ljudska prava, to su sve vrednosti Evropske Unije, Evrope ali i ovde nas, građana Srbije“, rekla je Daliborka Nikolić, Evropska kuća.

„Sutra je, ja bih ga nazvao porodični dan, u Silosima. To je celodnevni program od 11 časova do 19 gde ćemo imati razne radionice za decu, crtanje, pozorišne predstave“, kaže Goran Stupar, Evropska kuća.

I ove a i prethodnih godina Dan Evrope i Dan pobede nalaze se na sukobljenim stranama i predstavljaju kao ideološke suprotnosti.

Kako kaže Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, ta dva praznika mogli bi se međusobno dopunjavati, ali trenutno to nije slučaj zbog geopolitičkih dešavanja.

Takva podela postoji i u Srbiji.

„Prosečan Srbin ne poznaje toliko datum niti mu je on bitan posebno imajući u vidu da su dosta i razočarani Evropskom Unijom, od samog procesa pristupanja koji traje predugo, mnogi krive EU za dvostruke principe za dvostruke standarde i strogosti prema Srbiji u procesu pristupanja“, kaže Pavković.

Poređenja radi, dok Srbija tri godine nije otvorila nijedan klaster, Albanija je u poslednjih sedam meseci otvorila tri, a očekuje se da do kraja godine budu otvoreni svi.

„I Evropska Unija kao takva snosi deo odgovornosti ali naravno i Vlada u Srbiji koja je često pothranjivala evropske standarde i kritikovala EU a nije na polju reformskog procesa doprinosila mnogo a onda je odgovornost prebacivala na EU. S druge strane i EU je kriva zbog mnogo stvari, zbog usporavanja procesa i nespremnosti da primi nove države članice“, smatra Pavković.

U Moskvi je obeležen Dan pobede nad fašizmom. U Srbiji se obeležava Dan pobede, ali pored toga i Dan Evrope – u znak sećanja na „Šumanovu deklaraciju“ iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku EU. Na jednom događaju gde se obeležava Dan Evrope je naša Irena Štikovac. Irena, kako je izgledao današnji dan, ali i kako izgleda proslava sada?

Povodom proslave Dana Evrope, Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Emanuel Žiofre organizovao je svečani prijem u palati Umetnosti – „Madlena“ ovde u Beogradu. Ovogodišnji Dan Evrope obeležava se u okviru kampanje „Srbija je Evropa – bolji smo zajedno“. Cilj je da se pokaže kako smo svi slični, uprkos različitostima. Evropi smo, kažu iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, podjednako važni.

Ove godine obeležava se 75 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije, ali i 80. godišnjica završetka Drugog svetskog rata.

Premijer Đuro Macut položio venac Neznanom junaku na Avali povodom Dana pobede, predsednik zemlje, Aleksandar Vučić je u Moskvi na paradi pobede. U 19 časova Narodnom pozorištu bila je priređena svečana Akademija na kojoj će biti i premijer zemlje. U Spomen-kompleksu „Groblje oslobodilaca Beograda“ vence su položili visoki državni zvaničnici, predstavnici grada, ruske ambasade, studenti iz Pionirskog parka, kao i članovi opozicionog Zeleno-levog fronta

Taj 9. maj je jedan je od najvažnijih dana savremenog čovečenstva, jer je tada kapitulacijom nacističke Nemačke pobeđen nacizam koji je prethodno pretio da zauvek uništi veći deo Evrope i sveta. To što se 80 godina kasnije tadašnji saveznici ne slažu oko detalja, prava na nasledstvo i ko na koji način neguje tradiciju, ne može i ne sme da ospori činjenice, ko je dao najviše žrtava, ko je zadao najteži udarac Hitleru i ko je i kada zauzeo prestonicu rajha. Oni koje se smatraju pobednicima uz svoje današnje saveznike bili su danas na Crvenom Trgu u Moskvi. Oni koji zbog aktulenog rata u Ukrajini Moskvi osporavaju pravo na tradiciju bili su u Kijevu. Dok je predsednik Srbije sedeo pod zidinama Kremlja, u Beogradu su marširali i besmrtni puk i pevane pesme u čast evropskog jedinstva. Reporter Dnevnika na TV Nova Nikola Pavlović o danu koji je doneo pobedu, a danas znači podelu.

Znamenje pobede kako se od pada Berlina zove zastava Sovjetskog Saveza izneta je u 10 sati na Crveni Trg uz državnu zastavu Ruske Federacije, U vojnoj paradi učestvovalo je više od 11 hiljada vojnika Ruske Armije a među njima i oni koji već tri i po godine ratuju u Ukrajini, na svečanoj tribini lideri brojnih zemalja saveznica Rusije, od država bivšeg sovjetskog saveza do egzotičnih afričkih zemalja i Kube. Ipak najdraži i počasni gost bio je kineski predsednik Si Đinping. Iz Evrope – slovački premijer Fico, srpski predsednik Aleksandar Vučić i redovni gost u Moskvi poslednjih godina predsednbik Republike Srpske Milorad Dodik. Nije ovoga puta bilo srpskih gardista.

„Rusija je bila i nastaviće da bude neuništivi zid protiv nacizma, rusofobije i antisemitizma. Borićemo se protiv zločina koje čine oni koji podržavaju ove agresivne, destruktivne ideje. Istina i pravda su na našoj strani. Čitava naša zemlja, društvo i narod podržavaju učesnike Specijalne vojne operacije“, rekao je Vladimir Putin, predsednik Rusije i dodao „slava narodu pobedniku, srećan Dan velike pobede!“

U Beogradu, tradicionalno su položeni venci na groblju oslobodiocima. Uz veće prisustvo državnih zvaničnika nego svih prethodnih godina Među okupljenima šarenoliko – ruske, sovjetske, jugoslovenske i srpske zastave, petokrake, ali i bedž sa krvavom šakom. Pre marša Besmrtnog puka- kojim se odaje počast ratnim herojima, čuli su se Marš na Drinu i Tamo daleko,a ni ovom prilikom nisu se čule poznate partizanske melodije. Niko nije video ni gradonačelnika glavnog grada.

„Svrstali smo se na pravu stranu istorije, na stranu pobednika. Moj deda je bio na toj strani, žrtvovao svoj život za slobodu koju danas uživamo. Možda ne znamo dovoljno to da cenimo, ali srce mi je puno kada sam videla ovde ispred koliko mladih ljudi ima danas“, kaže Vesna Bojić Rovčanin, sekretar SUBNOR-a Beograda.

Upravo u edukaciji mladih u SUBNORU vide problem, jer, kako kažu, u školi ih više ne uče o drugom svetskom ratu i narodno oslobodilačkoj borbi.

„Ne znaju Neretvu, Sutjesku, Kozaru, Kadinjaču, Kragujevac. Nismo videli u udžbenicima i žale nam se profesori istorije. Na tome treba više raditi, jer bukvalno ako ne znaju koja je cena plaćena, neće znati ni da cene ono što imaju“, smatra Bojić Rovčanin.

I deo opozicije poklonio se stradalima – Iz Zeleno levog fronta ukazuju na moguće licemerje kada je proslava antifašističke pobede u pitanju.

„Šta je sa spomenicima, na koji način se tretiraju, koji se najavljuju i podižu, uopšte kako negujemo kulturu sećanja i da li kritički preispitujemo i te događaje. Da li se o njima adekvatno govori i izučava? Naravno da nije potrebno samo da imamo hvalospeve nego i da kritički preispitujemo, a posebno je važno da ne budemo licemerni, da s ne skrivamo danas iza antifašizma, kada je recimo predsednik Aleksandar Vučić u Moskvi, dok drugih dana napadamo studente da su Boljševici“, kaže Biljana Đorđević, Zeleno – levi front.

Postavlja se i pitanje revidiranja istorije usled svetskih trvljenja i rata u Ukrajini.

„Nije u redu izjednačavati Sovjetsku armiju i tu pobedu Crvene armije sa današnjom ruskom vojskom u Ukrajini. U tom smislu moramo odvojiti i dati adekvatno priznanje onome što je urađeno pre 80 godina i ne izjednačavati to sa nekim današnjim borbama koje se možda iza toga skrivaju. To su nepravedne paralele, kao što isto moramo kritički odvojiti obeležavanje današnjeg dana i slavu današnjih armija koje vode neke ratove“, smatra Đorđević.

Nacizam je pobeđen, ali ono što jke usledilo ne vide svi na isti način i 8 decenija kasnije čak i ne smatraju slobodom.

„Istočna Evropa se drugačije seća, dakle, vi imate kroz muzeje terora, kroz pokušaje da se prikaže da je period posle ’45. period okupacije, totalitarizma komunističkog u kome imamo borbu zarad te nove demokratske transformacije imate borbu između nacizma i komunizma, koji su označeni za totalitarističke pokrete i onda sve ono što je usledilo u Poljskoj, u Baltičkim zemljama, pa i ovde je prilagođavano toj novoj političkoj potrebi da imate istorijske resurse koji će da vam opravdavaju trenutnu transformaciju“, kaže Petar Žarković, istoričar.

Dok se u Moskvi slavi Dan pobede, ministri iz 20 evropskih zemalja su posetili su simbolično vojno groblje u Lavovu.

Priloge pogledajte na početku i u ovoj vesti.