Kako je protekao hiljaditi dan rata u Ukrajini?

Ukrajina je juče bila tačno hiljadu dana od početka ruske invazije i ponovila je da se nikada neće pokoroti i da neće biti kapitulacije, a juče je takođe eritorija Rusije prvi put napadnuta ukrajinskim raketama doniranim iz Amerike, dan nakon što je takve udare dozvolio odlazeći predsednik Bajden. Dok iz Brisela ponavljaju čvrstu podršku Kijevu, u Moskvi ponavljaju da će interesi Rusije biti sačuvani, šta god Zapad uradio. Razvoj događaja pratio je Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.

I hiljaditog dana od početka ruskog napada, u Kijevu ponavljaju da se nikada neće predati, i da neće dozvoliti političke kalkulacije.

„Mi ne trgujemo suverenitetom, bezbednošću ili budućnošću Ukrajine. Nećemo se odreći prava Ukrajine na celu teritoriju. I sigurno nećemo dozvoliti nikome da koristi našu zemlju u nečijim predizbornim bitkama u Evropi. Niko neće pobediti po cenu Ukrajine. Ali moguće je pobediti zajedno sa Ukrajinom. To je jedini način“, rekao je Volodomir Zelenski, predsednik Ukrajine.

Da li pobeda izuskuje primenu dalekometnih američkih raketa, za šta je stiglo odobrenje odlazeće Bajdenove administracije? Ukrajina ih je koristila da gađa vojne objekte u zapadnom ruskom regionu Brjansk, što je potvrdila i Moskva.

„Činjenica da su rakete večeras više puta korišćene u regionu Brjanska – naravno, to je signal da žele da konflikt eskalira i nemoguće je koristiti ove visokotehnološke rakete bez Amerikanaca, Putin je to više puta rekao“, rekao je Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije.

Francuski predsednik Makron odobrava Bajdenovu odluku. Iz Poljske kažu da su najveće zemlje EU spremne da povećaju pomoć Ukrajini i preuzmu to na sebe ukoliko oslabi ili prestane vojna pomoć iz Amerike, posle dolaska na vlast Donalda Trampa u januaru sledeće godine. Evropska unija je do sada potrošila 124 milijarde evra na pomoć Ukrajini i poručuje da ostaje uz nju do krajaIz NATO-a stižu jasne poruke da Putin ne sme ostvariti svoje ciljeve u Ukrajini, dok Kina misli da Amerika doliva ulje na vatru.

„Izbijanje i nastavak krize u Ukrajini ima mnogo veze sa Amerikom. Da li može doći do prevremenog prekida vatre i političkog rešenja u budućnosti značajno će zavisiti of stava i akcija Sjedinjenih Država. Nadamo se da će njihovo ponašanje izdržati sud budućih generacija i test istorije“, kaže Geng Šuang, zamenik stalnog predstavnika Kine pri UN.

Ruski predsednik Vladimir Putin posredno šalje upozorenje Vašingtonu time što snižava prag za ruski nuklearni udar. A to je od sada i situacija ako neprijatelj konvencionalnim oružjem kritično zapreti suverenitetu i integritetu Rusije. Zapadni novinari koji detaljno prate ratna dešavanja ne očekuju da Rusija uradi išta što već do sada nije radila.

„Rusija preti eskalacijom u svakoj fazi zapadne podrške Ukrajini, bilo da je reč o artiljeriji, tenkovima, raketamau. Sve se to već desilo i nije došlo do značajnije ruske eskalacije. Rusija već radi sve što može da potčini Ukrajinu. Eskalacije koje se i dese, tu su jer su potrebne Rusiji u određenimratnim situacijama, kao što je dovođenje 10.000 severnokorejskih vojnika“, kaže Maksim Taker, dopisnik Tajmsa iz Ukrajine i istočne Evrope.

Rusija nije u poziciji moći ako zahteva trupe iz druge države da joj pomognu da zadrži teritorije, ocenjuje Taker. A Ukrajia će imati pomoć NATO, ali nije izvesno da li će je primiti u članstvo.

„Teško da će NATO Ukrajini dati takve bezbednosne garancije, jer bi to značilo da čim Rusija prekrši primirje i napadne, NATO bi morao da uđe u rat s njom“, smatra Taker.

Posebnu neizvesnost dodaje činjenica da se sve dešava u prelaznom periodu za vlast u Vašingtonu. 20. januara, predsednička ovlašćenja preuzima Donald Tramp, koji je svojim biračima obećao brzi završetak rata koji i dalje traje.

Prilog pogledajte na početku ove vesti