Kako do boljeg obrazovanja, a plate nastavnika ispod proseka

Pitanje na koje od prošlog maja grupa nastavnika i univerzitetskih profesora pokušava da nađe odgovore. Dokumentovali su probleme, napisali preporuke kroz 30 tačaka i čekaju da ih neko čuje. Na okruglom stolu razgovor o onome bez čega pomaka nema - porpavljanja položaja i ugleda nastavničke profesije.

"Nastavnik nije neko ko tu nešto sam prezentuje, izalaže, već on izgrađuje jedan sistem znanja, vrednosti, uverenja, pogleda na svet i to je nešto što nam jako nedostaje, ljudi koji bi bili motivisani za to više nisu u našem obrazovnom sistemu odavno, ono malo koje je tu, suočava se sa problemima kao što su profesionalno izgaranje, narušavanje mentalnog i somatskog zdravlja", poručio je Nenad Stevanović sa Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu

"Ako bi neko želeo da se našali, a možda i da bude ozbiljan rekao bi da su nam škole, baš onakve kao i plate nastavnika, takva su i postignuća učenika, dakle ispod proseka, da se nadamo, kao što se nastavnici nadaju da će u skorije vreme dostići posek, da ćemo i mi moći da ta dostignuća podignemo na neki prosečan nivo, a o nekom nadprosečnom možemo samo da sanjamo", rekao je Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

Jer nivo znanja koji se meri pisa testovima, tj matemtičkoj i čitalačkoj pismenosti daleko je od evropskog proseka, baš kao i nastavničke plate.

"Naši petnaestogodišnjaci kasne za njihovim vršnjacima iz Hrvatske za 1,25 škoslkske godine, za slovenačkim vršnjacima za 1,69 školske godina i to je baš puno, propalih investicija, vremena, energije, motivacije", kaže Jelena Teodorović, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu i dodaje da malo, malo pa svake nedelje imamo neki novi incident nasilni, naša deca ne razvijaju saradnju, ni empatiju, nisu fleksibilna, nisu tolerantna, nemaju visoku ekološku svest, ne vode računa o sebi, o svom zdrvalju, tako da mi zanemrujemo i obrazovnu i vaspitnu stranu.

A oni koji su odgovorni i za jednu i za drugu stranu sve više su zatrpani adminsitartivnim obavezama dok su izloženi pritiscima i nasilju direktora, đaka, roditelja i za to primaju platu pamnju od republičkog proseka.

"Važno je da se nastavnici osete kometentno, da samostalno dodnse odluke i da budu cenejeni za ono što rade i onda će biti motivisani za rad. Ukoliko je škola dobra zajednica u kojoj se neguju dobri međuljudski odnosi, saradnja, neguju se briga za druge, osećanje pripadnosti školi i ukoliko učenike pitamo za mišljenje, onda će sigurno biti i manje nasilja", smatra Vera Spasenović sa Filozofskog fakultet Univerziteta u Beogradu

I zato ne čudi što je iz godine u godinu broj upisanih na nastavničke smerove na nivou statističke greške.

"Ako njihova perspektiva bude izvesnija, onda će i radno mesto nastavnika posrtati konkurentnije. Potrebno nam je da nastavničko mesto postane atraktinije. Žao mi je, jeste da se mnogi zapošljavaju u prosveti od ličnog entuzijazma, ali od entuzjazma se ne živi.. moramo da povećamo plate i da učinuimo perspektivu mladih izvenijom", rekao je Markov.

"Naši nastavnici zaostaju za evropskim prosekom skoro duplo. U evropi su te neke jedinice koje odražavaju kupovnu moć nastvanika se izražavaju sa 26, 27 hiljada, a kod nas je to negde 15, 16. Ne možete imati osobu koja predstavlja nekog predstavnika društva, kulture jedne države koaj terba da dođe pred mlafde ljude i predstavlja ceo sistem vrednosti i da ga plartite tako malo, zato imamo ovo što imamo", kaže Stevanović.

O položaju prosvetnih radnika i većim platama razgovraće sa sindikatima sutra premijer i ministarka prosvete, koja danas kaže - da neće dobiti više od ponuđenih 12 odsto. Za štrajkom koji prosvetari njavaljuju, objašnjava, nema potrebe.

"Ja razumem nekad dogovor - hajde da skrenemo pažnju na nešto što se ne vidi, kao da ne postoji kao problem, ali mi ne možemo štampati novac i nemamo ga prosto, ima toliko, koliko ima", ističe Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete.

Opet ste nas prevarili - poručuju sindikti prosvetnih radnika koji će sutra ispred Vlade Srbije objaviti plan protesta. Obraćaju se i roditeljima. U otvorenom pismu traže pomoć u borbi.

"Ne šaljite decu u školu i predškolske ustanove na dan kada mi štrajkujemo. Podržite nas zbog budućnosti naše dece"

U štrajk su uključeni i vaspitači, pa u sredu 2. oktobra neće biti nastave u školama, niti prijema dece u vrtiće čiji zaposleni su članovi četiri reprezentativna sindikata.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Profesori primorani na dodatne poslove da bi preživeli