0
U novcu koji vlada Srbije planira da potroši sledeće godine van uobičajenih izdataka, fokus je inevstiranje u objekte EXPO 2027 i stvari vezane za to. Ono što takođe jasno je da izgradnja beogradskog metroa, više nije prioritet i da će glavni radovi verovatno biti odloženi za nekolko godina. EXPO je po proceni vlade važnija investicija za građane Srbije. Previđaju se i veći prihodi od proeza i vanporeski prihodi. Koliko je Vladin predlog budžeta za 2025. zamišljen, a koliko realan, Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.
O budžetu za narednu godinu ne treba da priča ni Vučić, ni Vučević, ni Siniša Mali, reče jutros ministar finansija. O tome koliko dobro stojimo, tvrdi Mali, govore brojke. Kaže ministar nikad više para na računu nismo imali, čitavih 5,5 milijardi evra, po prvi put Srbija je dobila investiocioni kreditni rejting, do sada nijedna vlada nije toliko odvojila za Kosovo, vojsku i poljoprivredu, a biće u državnoj kasi i za ostale jer Srbija raste 3.9 posto.
„Imamo i rast plata i penzija i novac za rast minimalnih zarada. Nastavljamo dalje da razvijamo našu Srbiju i svi oni projekti koje smo obećali u programu Srbija 2027, nekih 323 projekta ukupne vrednosti 18 milijardi evra, dakle sve je u tom budžetu“, kaže Siniša Mali, ministar finansija.
Prema viziji vlasti, iz budžeta najviše novca otići će na kapitalne investicije, kao što su EXPO, nacionalni stadion, most preko Save umesto Starog savskog mosta, planira se izgradnja nove luke Beograd. Kakva nam je budžetska raspodela u podnosu na potrebe, ima li ipak iznenađenja?
„Ne bih rekao da ima iznenađenja, svakako je akcenat na kapitalizaciji, odnosno državnim investicijama koje prelaze prema planu sedam posto BDP. To je bitan izvor rasta privredne aktivnosti dogodine, što u ovim okolnostima malaksale privredne aktivnosti u okruženju i EU će puno značiti“, rekao je Ivan Nikolić sa Instituta društvenih nauka.
Prvi put se u revidiranoj fiskalnoj strategiji Vlade pojavio prilog koji taksativno navodi 56 projekata za koje država planira da izdvoji sredstva. Među njima postoje prioriteti.
„Očigledno je da se vlada zahuktava kada su u pitanju pojedini infrastrukturni projekti, pre svega se tu misli na EXPO i ono što prati tu priču sa EXPO, tako da očekivanja su da bi tu moglo da bude nekih probijanja. 1:28, 2:20 neki projekti kao što je EXPO i nacionalni stadion, za njih je novac udvostručen ili gotovo udvostručen“, smatra Petrica Đaković, novinarks Forbes-a.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako su prošlomesečnim rebalansom predviđena značajna sredstva za izgradnju prve linije metroa, novi budžet drastično smanjuje taj iznos.
„Jedna od tih stavki koja je izgubila očigledno prioritetni značaj je između ostalog i beogradski metro. Bio je plan rebalansom da to bude u 2026. čak 110 milijardi dinara, a onda je to svedeno revidiranom fiskalnom strategijom na samo 6,5 milijardi ili će kasniti neka plaćanja ili će prosto kasniti radovi, sve su prilike da ona tu izgradnju metroa prolongira za neki period posle EXPO izložbe“, smatra Đaković.
I fiskalni savet nedavno je ukazao da za budžet najveći rizik predstavljaju upravo kapitalna izdvajanja koja su povećana, najpre rebalansom, a onda i budžetom i revidiranom fiskalnom strategijom za 2025. sa projekcijama za 26. i 27. godinu. Za sledeću godinu planiran je rast u javnom sektoru od 8 posto, ali je pitanje hoće li ga pratitti privatni sektor.
„Biće vrlo neizvesno, borićemo se bukvalno, po meni, za svaki promil rasta, odnosno realnog prirasta BDP. Za devet meseci ove godine smo i dalje u suficitu, ostvarićemo neki deficit, ali to tako što će se namiriti neki kapitalni izdaci krajem godine kao što se i dešava. I ovu godinu ćemo završiti bolje od plana, kao i prethodnih godina“, kaže Nikoli.ć
Do kraja ove godine, za očekivati je da skupština usvoji budžet jer će penzioneri, prema rečima ministra finansija, povećanje penzija za 10 posto dobiti već sa januarskim čekom. Veće plate dobiće i prosvetari, obećanih 11 posto, a ostali zaposleni u javnom sektoru 8 odsto. Kada je reč o projektima u drumskom saobraćaju, prva po vrednosti je izgradnja deonice Moravskog koridora Preljina-Pojate sa 30 milijardi dinara, novac je izdvojen i za deonicu auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Požege, izgradnju auto-puta Beograd-Sarajevo, kao i za deonicu auto-puta od Beograda do Zrenjanina i od Niša do Pločnika. Značajna suma biće izdvojena za „projekat mađarsko-srpske železnice“, kako je nazvan na spisku u okviru revidirane Fiskalne strategije, a u vrednosti od blizu 18 milijardi dinara.
Prilog pogledajte na početku ove vesti
PROČITAJTE JOŠ:
14
0
0
BONUS VIDEO – Ruža Ćirković: Preko budžeta se prelamaju sve politike države
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
