Bila jednom jedna zemlja. Tom rečenicom završava se čuveni film, a već decenijama počinju priče o nečemu što se zvalo Jugoslavija. Te zemlje više nema, ali su nam u amanet ipak ostale i neke veze, i neki sukobi.

25. jun 1991. godine. Dan kada je počeo raspad jedne zemlje. Dan kada su Skupština Slovenije i Hrvatski sabor proglasili nezavisnost od Jugoslavije. Od tog dana sutra će biti tačno tri decenije. A gde smo danas svi mi čije je živote taj raspad zauvek obeležio? Jesmo li bar malo bliži jedni drugima, ili smo se još udaljili?

„Ljudi danas i letuju u Hrvatskoj, i dolaze u Beograd, dolaze u Srbiju da se provode, ljudi su počeli da komuniciraju, da se obilaze, a političke elite kad god im je to potrebno i kada će im doneti političke poene u predizbornim kampanjama posežu za retorikom sa početka devedesetih“, navodi potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić.

Dokaz je možda i današnja izjava ministra policije Aleksandra Vulina. Čisto da podsetimo, reč je o čoveku koji je političku karijeru počeo u Savezu komunista – Pokret za Jugoslaviju, a potom bio i jedan je od osnivača Jugoslovenske levice, odnosno, JUL-a.

„Ja vam sad kažem da je Jugoslavija poslednja država, poslednja greška koju su Srbi napravili, a da nisu omeđili svoj prostor i nazvali ga po sebi. Ta greška se više neće ponoviti“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

Tridesetogodišnjice velikih događaja su dobre prilike da se neke stvari, koje su ostale nezavršene iz prethodnog perioda zaključe, smatra politikolog Dejan Jović. Ipak, on podseća na pitanje teritorijalnog integriteta Srbije, blokade koje Severnoj Makedoniji postavljaju Bugarska i druge zemlje Evropske unije, duboku podelu unutar Crne Gore, kao i strahove u BiH u kom bi smeru promene mogle da pođu.

„Osim Hrvatke i Slovenije, premda kad se radi o Hrvatskoj tu bi takođe stavio jedan veliki znak pitanja, svi ovi ostali još pred sobom imaju osećaj neizvesnosti, još nisu ušli u EU i izgleda da im se danas to 30-ogodišnje čekanje pretvara u čekanje na Godoa, u nekoj čekaonici za vlak koji ne dolaz. Tako da mi se čini da čekamo 30-ogodišnjicu raspada YU za koju je Zoran Đinđić rekao da je bila nedovršena država, u stanju u kojem su zapravo većina tih novih država još više nedovršene, nego što je bila sama Jugoslavija“, kaže prof. na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović.

Kada bi onda mogao da stigne taj voz koji svi toliko čekamo?

„Mi koji živimo u ovom regionu ipak smo ‘osuđeni’ jedni na druge. Postoji bliskost jezika, postoji sećanje na zajedničku prošlost, postoje ekonomski razlozi da budemo bliži jedni drugima. Međutim, za to izgleda treba mnogo više vremena nego što se pretpostavljalo, i sve ovo kako se sada ponašamo samo doprinosi destabilizaciji čitavog regiona“, smatra pisac Filip David.

David dodaje da se plaši da njegova generacija ipak neće dočekati ta bolja vremena.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinara Marka Novičića možete pogledati ovde: