Koliko je vazduh u Srbiji zagađen, šta udišemo i koliko će nam to štetiti, u emisiji "Među nama" govorili su doktorka fizičke hemije Svetlana Stanišić i Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Stanišićeva objašnjava da usled početka grejne sezone, kada dođe do povećane upotrebe individualnih ložišta koja nisu očišćena od prethodne zime, dolazi do emisije gasova, a tome doprinose i meteorološke prilike. Sve to dovodi do sabijanja čestica i one postaju više koncentrovane, pojašnjava doktorka fizičke hemije.
Ona je rekla da se situacija iz godine u godinu sve više pogoršava.
„Sećam se kad sam pre deset godina prvi put gledala te podatke i bila iznenađena kako smo imali dva do tri puta veće koncentracije zagađujućih supstanci nego što imaju gradovi u Evropi. Nije se, nažalost, situacija promenila nabolje, već ide polako nagore“, kaže Stanišićeva.
Milenko Jovanović rekao je da ne može baš sa sigurnošću da kaže da je Beograd najzagađeniji grad na svetu, ali da je šampion u nečinjenju institucija da reše problem aerozagađenja.
„Nema terapije, a terapija su mere koje su propisane zakonom. One su zakonska i moralna obaveza donosioca odluka da smanje izvor aerozagađenja – saobraćaj, ložišta – i nema najave da će bilo ko nešto rešavati po tom pitanju. Ništa se ne dešava, niko ne odgovara“, objašnjava Jovanović.
„Masovnim trovanjem najmanje 8.500, 9.000 ljudi godišnje umre u Srbiji od prekomernog zagađenja, prema metodologiji Svetske zdravstvene organizacije. Čija je to odgovornost kad se ništa ne čini da se smanji aerozagađenje? Sve to košta, ali košta daleko manje nego troškovi lečenja, troškova obolele dece, izgubljenih godina života, od preranih smrti, nego što je ulaganje u mere da se to reši“, smatra Jovanović.
Celo gostovanje u emisiji „Među nama“ pogledajte u video prilogu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar