0
Četiri dana pred istek roka za javnu raspravu o izmenama lex specijalisa za Expo, predlagač tih izmena Ministarstvo finansija organizovalo je predstavljanje nacrta o kojem se u javnosti već dugo priča. Među spornim stavkama za prisutne je najspornije bilo to što objekti obuhvaćeni ovim zakonom dve godine neće morati da imaju upotrebnu dozvolu. Većina pitanja ipak je ostala bez odgovora, a čini se da je na kraju dvosatne rasprave ostalo nejasno ono što se moralo znati na početku - šta sve Expo i njegov zakon obuhvataju. Muke sa zakonom i muke predstavnice Ministarstva išao je da čuje Željko Veljković, reporter Dnevnika na TV Nova.
Arhitekte, građevinci, pravnici, aktivisti došli su da kažu državi šta im je sporno u tome što se menja Zakon koji je za njih već ionako bio sporan otkad je usvojen krajem 2023. Lex specialis koji Expo stavlja iznad svih drugih zakona i omogućava brzu gradnju ,ali i netransparentno trošenje para. U ime države, došla je Slavica iz ministarstva.
„Pokušaću da vas saslušam, da čujemo vaše predloge, sugestije na tekst zakona“, rekla je na početku Slavica Savičić, državna sekretarka Ministarstva finansija.
Slavica Savičić državna je sekretarka u Ministarstvu finansija koje je i predložilo izmene ovog Zakona i njoj je pripalo da brani ono što se iz ugla većine prisutnih činilo kao neodbranjivo. Pre svega – zašto izmene predviđaju da objekti obuhvaćeni zakonom upotrebnu dozvolu ne moraju da imaju dve godine po završetku izgradnje.
„Prvo i najozbiljnije pitanje je vezano za upotrebnu dozvolu. Znate, mi smo, na žalost, doživeli nadstrešnicu i kao što je jedna građanka rekla, mi smo svi ispod nadstrešnice. Sada smo upoznati sa tim da Prokop, iako je dobio pre 4 meseca upotrebnu dozvolu, puca ploča i da su građani u opasnosti, kao i svi zaposleni u zgradama koje su izgrađeni iznad. I vi u takvim okolnostima, kada nam ljudi umiru, rešite da unesete da će da se puste objekti u korišćenje bez upotrebne dozvole“, rekla je Ana Gođevac, Stranka slobode i pravde.
Neće imati upotrebnu dozvolu, ali će morati da imaju amin od komisije za tehnički pregled, što je tek jedna od procedura koja spadaju u proces dobijanja upotrebne dozvole.
„Mi nismo u ovom predlogu zakona, niti je ideja da se bilo koji objekat koristi, odnosno pusti u rad bez pozitivnog izveštaja komisija za tehnički pregled. To izuzeće nije predviđeno, vraćamo se na Zakon o planiranju i izgradnji, i u potpunosti će biti ispoštovano sve što je tim zakonom predviđeno“, rekla Savičić.
OIzveštaj komisije nije isto što i upotrebna dozvola, tvrde uglas prisutni.
„Pozitivan izveštaj komisija za tehnički pregled stavlja se prosto u istu ravan sa upotrebnom dozvolom, ako smem da napomenem, to bi bila identična situacija, kao kad bismo utvrdili da je tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu, isto što i građevinska dozvola“, kaže Dragoljub Ristanović, RERI.
Ali bilo da je reč o nacionalnom stadionu sa 52 hiljade mesta ili stanu za dvoje, važnije od upotrebne dozvole je da je to sve bezbedno. I to nije samo stav države koja predlaže ukidanje upotrebne dozvole za objekte svog najvažnijeg projekta, nego i stav one koja je došla da državu predstavlja i koja je i sama dokaz da nedostatak upotrebne dozvole ne mora nužno da znači neku nesreću.
„Sve mora biti bezbedno i sve mora biti potvrđeno od onoga ko je vlastan i koji ima dovoljno znanja da potvrdi da je nešto u redu i da je podobno za upotrebu. To je moje lično mišljenje, a i mislim da je sviju vas, i potpuno je svejedno stvarno broj ljudi. Meni je i za moj stan bitno, a tako i za vaš, da to ima svoje neke predispozicije, da je potvrđeno od Komisije za tehnički pregled. E sad što nemam upotrebnu dozvolu za stan, to je sad neka druga stvar. Ali u svakom slučaju i u redovnom režimu je pitanje kako sve to funkcioniše, ali svakako ja lično mislim da sve mora biti potvrđeno od strane, na kvalitetan način“, istakla je Savičić.
Jasno je da sa državne strane postoji jedinstvo da se upotrebne dozvole ne treba držati ko pijan plota, ali za one koji su posle novosadske tragedije malo oprezniji dobro bi bilo da bar znaju koji će sve objekti biti izgrađeni prema lex specijalisu i neće morati da zadovolje uslove za dobijanje upotrebne dozvole pre puštanja u upotrebu.
„Pošto se za mnoge objekte pominje da su u okviru EXPO 2027, kao što su radovi na Ušću, izgradnja akvarijuma, Prirodnjačkog muzeja, Muzej 21. veka, međunarodnog putničkog pristaništa na Savi kod Ušća, takođe izgradnja hotela Jugoslavija za koji se žuri da bude završen do početka EXPO-a, kaže Vesna Cvetanović, Inicijativa sačuvajmo Gardoš i Zemun
„Svi ti projekti oni se ne sprovode u skladu sa ovim zakonom. Znači oni se sprovode u redovnoj zakonskoj proceduri u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji i tu nema nikakvih, koliko ja znam, izuzetaka“, kaže Savičić.
Caka je možda u odredbi da se zakon odnosi na objekte koji su u funkciji Expa, ali tu je tek teže dokučiti šta je to i gde je to.
„Šta su to projekti u funkciji međunarodne specijalizovane izložbe? Iz toga bi ovaj osnovni zakon u stvari trebalo izmeniti, tako da se prvi član promeni ovog zakona, tako da se isključi sve ono što je van obuhvaćeno prostornog plana. Znači, ne možemo imati lex specialis koji suspenduje i relaksira zakone Republike Srbije na neograničen i nedefinisan broj projekata u celoj Republici Srbiji, na neograničeni vremenski obuhvat“, kaže Danijela Milovanović Rodić, arhitekta.
Do kraja rasprave još tri dana, pitanja koja nisu dobila odgovore od Slavice, dobiće pisane odgovore, vremena za potpitanja i razjašnjavanje nejasnog nema, EXPO ne sme da stane.
„Nadam se da sam uspela, imam malu tremu, nemojte zameriti“, zaključila je Savičić.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
0
0
BONUS VIDEO: Lex specialis za EXPO briše upotrebne dozvole za 232 projekta