Izbori najranije na jesen

Izbora će biti u narednih godinu i po dana, poručuje iz Tirane predsednik Srbije. Kaže da nije dobio zahtev za raspisivanje izbora ni od jedne nadležne institucije, ni u pisanoj ni u usmenoj formi. Deo stručne javnosti veruje da ćemo najranije na birališta, na jesen.

Najpre je reakcija vlasti na zahtev studenata da se raspišu vanredni parlamentarni izbori bila podsmeh, uz obrazloženje da studenti koji su sve vreme govorili da se ne bave politikom, sada od nenadležne predmetne insitucije traže izbore. Poručio je tada predsednik Vučić, da studenti neće dugo čekati na njih. Međutim, iako su oni tražili da se izbori raspišu do sredine maja, kako bi bilo održani do kraja juna, to se nije desilo. Danas saznajemo, izbora će biti, ali u narednih godinu i po dana.

„Što se radikalizacije tiče sve po svome. Nemaju šta drugo, što ih je manje i to brže propadaju, to će nervoza biti veća. Sada smo shvatili da je sve bilo politika u pitanju. Izbora će biti u narednih godinu i po dana, u trenutku kad nadlažne institucije budu donele tu odluku, a ne nenadležne organizacije koje nikakve prerogative vlasti o tome da odlučuju nemaju“, poručio je Aleksandar Vučić.

„Ovaj period koji je predsednik ostavio od godinu i po dana faktički ukazuje na to da će on tražiti najpovoljniji trenutak, onda kada istraživanja javnog menjenja pokažu da on ima sigurnu pobedu, ako uopšte do takvog trenutka više ikada i dođe“, kaže Marko Vujić, docent na Fakultetu političkih nauka.

Dok izbori ne budu raspisani, studenti nastavljaju svoje aktivnosti, prave izbornu listu, planiraju velika okupljanja održavajući vatru bunta.Po svemu sudeći, moraće da je održe što duže, jer su šanse za to da se izbori održe pre jeseni, veoma male, kaže Ivo Čolović iz CESID-a.

„Pravila za organizovanjem vanrednih parlamentarnih izbora su prilično jasni, tako da je prilično jasna. Ukoliko oni budu raspisani minimalni neki rok je 45 dana tako da formalno oni mogu da budu raspisani i održani usred leta. Međutim ono što je činjenica i što naša praksa i prethodno iskustvo pokazuje jeste da nijedni izbori nisu održani u tom nekom ljetnjem periodu pa čak ni u početku rane jeseni. Nisam siguran i ovoga puta da će to biti tako. Svakako to zavisi od mogućnosti studenata da izvrše pritisak na izvršnu vlast da se izbori organizuju, ali na neki način i procene sam izvršen vlasti pr esvega predsednika Vučića u kom momentu je najbolje da ti izbori budu raspisani“, kaže Ivo Čolović iz CESID-a.

Marko Vujić veruje u scenario koji podrazumeva odugovlačenje sa raspisivanjem izbora do jeseni, kada bi trebalo da počne nova školska godina za koju vlast računa da će biti regularna. On pak smatra da će takav tajming ipak studentima više ići na ruku, jer će imati više vremena da se pripreme za izbore kako u tehničkom, tako i u logističkom smislu.

„Šta bi moglo tu da bude pozitivno, kažem to je ta organizacija koja bi mogla da teče tokom leta od strane studenata. Povezivanje sa ostalm društvenim akterima, tu pre svega mislim na delove sindikata koji jesu raspoloženi za saradnju, potencijalno sa poljoprivrednicima sa širim društvenim slojevima. Jer mislim da im za takvu akciju i za takvu saradnju treba još 2-3 meseca u odnosu na ovih 30-ak dana koji jesu planirani kao takvi“, smatra Vujić.

Istovremeno Ivo Čolović smatra da odugovlačenje može ići u korist vlasti, jer će imati veću mogućnost da se odupre pritiscima, zbog efekta iscrpljivanja, dolaska leta i sezone godišnjih odmora.

„Svakako da niko od nas ne zna šta nas čeka kada prođe leto. Kakva će biti politička dinamika s jeseni, u čiju i ko će imati veću korist od ovog odlaganja izbora“, kaže Čolović.

Bilo da izbori budu održani na leto ili na jesen, izborni uslovi teško da će biti popravljeni, zaključuju naši sagovornici.

Prilog Teodore Pivljanin iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.