Rat donosi smrt, glad, stradanje, razaranje, a od njega stradaju obični ljudi. A onda život te obične male ljude spoji u Srbiji. U jednom užičkom malinjaku zajedno rade Rusi i Ukrajinci. Tuga na njihovim licima pojavi se samo na pitanje o sukobu njihove dve zemlje i poručuju da su oni, uprkos svemu, braća i jedan narod.

Reporter: Snježana Ostojić

„Eta ruska …. srpski“, kaže Veronika.

Ovako govori Veronika, glavna kuvarica na imanju Milentijevića, koja se podjednako dobro snalazi i sa srpskim i sa ruskim i sa ukrajinskim jelima. Daleko od Ukrajine u kojoj je rođena, ali Moskve u kojoj je odrasla, sa tugom gleda na sukob dve bratske zemlje. Na imanju, dok radi zajedno sa Ukrajincima, kaže za politiku mesta nema.

„Mi ovde zajedno radimo, jedan hleb jedemo, mi nećemo rat i mnogo nam je važan mir. Mi smo svi jednaki, kada je nekome loše iili je bolestan, mi jedni drugima dodajemo vodu, pomažemo. i uvek je tako bilo. Rusija i Ukrajina su braća..“, priča Veronika.

Skotrlja se niz lice i poneka suza, koju vrlo brzo zameni pesma jer bez obzira koliko je teško život ide dalje.

Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“: