Koliko vremena provodimo pred ekranima, pre svega mobilnog telefona i ko bi mogao da izdrži da mu oduzmu mobilni telefon i zamene ga starim modelom kojim može samo da se razgovora i preko koga se šalju poruke.
Šta je to digiralna demencija u kojoj meri je zahvatila društvo i imamo li alate da joj stanemo na put objašnjavaju psihološkinja Dobrinka Kuzmanović i privremeno „digitalno detoksirani“ reditelj Stevan Filipović.
„To je kompleksan fenomen, pogotovo kod mene koji sam u toj priči jako dugo. Mislim da je ključna stvar da razumemo širu sliku o čemu se to radi. Postoji politička i privatna dimenzija celog problema. Svako od nas može da razume šta nam privatno čini ta salva besmislenih ifnormacija kojima smo bombardovani na društvenim mrežama, najblaže rečeno. Politički je već neka druga priča, već imamo posla sa nečim što je ozbiljan udar na demokratije koje sada postoje na svetu koji za sada nije kontrolisan ni od jednog centra moći. Mi nemamo generaciju obrazovanih političara koji razumeju da su Bezos, Mask i Zakerberg ljudi koji imaju moć srednje države a da ta moć nije ni na koji način kontrolisana demokratskim institucijama. Oni nemaju nikakvu odgovornost, neće ni da se prave da imaju osećaj odgovornosti kada neka nesigurna tinejdžerka bude bombardovana informacijama koje joj dodatno podrivaju sigurnost i onda na kraju oduzme sebi život. To je taj politički deo priče“, kaže FIlipović.
Psihološkinja Dobrinka Kuzmanović je svoj istraživački rad upravo usmerila na mlade i Internet.
„Istraživanje pre pandemije su pokazala da mladi, kako u svetu tako i kod nas, imaju neke simptome, uslovno rečeno ekscesivnog ili problematičnog korišćenja inteneta. To je vrlo kompleksna i delikatna tema i ne možemo da damo jednostavne odgovore. Mladi u Srbiji, polovina mladih ima sledeće probleme: provodi vreme na Internetu i onda kada to ne žele, pokušavaju bezuspešno da proode manje vremena, imaju problema u komunicaiji sa članovima porodice i okruženjem zbog vremena koje provode na Internetu. Jedna petina mladih kaže da su imali probleme sa snom ili nisu dovoljno jeli jer su bili ispred ekrana. Tu je vrlo važno da razumemo kompleksnost ovog fenomrena i nije dovoljno da imamo samo te izlovane simptome, medicinski gledano, već je potrebno da imamo jedan skup sismptoma. Ne možemo uvek da kažemo da ako neko prekomerno koristi ekran da je to nužno problematično koršćenje digitalnih tehnologija“, bojašnajva psihološkinja Dobrinka Kuzmanović.
Više o ovoj i drugim zanimljviim temama pogledajte u emisiji „Među nama“:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar