Iz sveta stižu nova upozorenja zbog prekomerne upotrebe antibiotika

Jedno od najznačajnih tekovina savremene medicine, antibiotici, preti da izgubi svoj značaj zbog preterane u nestručne upotrebe. Evropska agencija za prevenciju bolesti upozorava - sve više bakterija postaje imuno na antibiotike koji se često koriste i zdrastveni sistemi u svim državama treba hitno da preduzmu odgovarajuće mere. Kontrola i organičenje već postoji i u Srbiji, ali to neće biti dovoljno. Šta građani moraju da znaju, a šta država mora da radi, u priči Ane Zulbehari, reporterke Dnevnika na TV Nova.

Gotovo da nema osobe koja nekad nije kupila antibiotik na svoju ruku, i skoro svako ima neku fioku u kojoj čuva kapsule koje su u ostale od prethodne bolesti. A znamo li kada se i kako antibiotici koriste…

Antibiotici koji su proteklih decenija spasili milione života, veliki broj bolesti izlečili, a neke i iskorenili, zbog neracionalong koriščenja gube dejstvo, jer bakterije postaju imune na njih. Iako ne leče viruse, mnogi ga pogrešno koriste u te svrhe. Zbog takozvane antimikrobne rezistencije
godišnje umre 1.3. miliona ljudi. Brojke alarmantne i zbog toga Evropski centar za prevenciju bolesti tražii preduzme hitne i odlučne mere od eu.

„Postoji temrin panrezsitencija kada je bakterija imuna na sve antibiotike, prema našoj nacionalnoj studji, petoj, koja je sada završena, 0.8. postoji takvih bakterija. Ako se ne preduzmu adekvatne mere, do 2050. godine će biti ukupno 10 miliona novih smrtnih ishoda, a. npr u 2019. smo imali oko 6 miliona stnih ishoda koji su povezani sa antimikrobnom rezistencijom, to vam je ako poredite sa kovidom, ukupan br preminulih tokom cele kovid ere“, kaže Milica Bajčetić, Klinički farmakolog i korespodent Srbije.

„Antibiotici su jedno od najvećih dostignuća u medicicni, kada smo ih dobili krajem drugog svetskog rata, buvalno su glave letele za jednu bočicu penicilina koje su tada značile život, i onda su postali toliko dostupni, da smo mi postali bahati i počeli da ih koristimo na neutemeljen način, i time doveli sebe u situaciju da u narendom periodu ti antibiotici ne deluju protiv onih bakterija protiv kojih su usmereni“, kaže Dragoslav Popović, konsultant za javno zdravlje UN

Kovid je u celom svetu izazvao povećanu potrošnju antibiotika. Iako je u pitaju lek koji je zabranjeno izdavati bez lekarskog recepta, praksa pokazuje suprotno.

„Postoje apoteke gde se znaju ljudi, i gde on kaže jao treba mi, ovo mi je, ono mi je, ali ne znaju time od čega mogu da dovedu, a mogu da dovedu, ono što mogu da primetim da je kod nas malo počelo da se smanjuje, ne od ljudi, ali od lekara da ipak više vode računa da ne pišu olako antibiotike bez antibiograma“, kaže Jelena Ninčić, magistar farmacije.

Iako su pojačane kontole u apotekama u Srbiji, nedovoljno je inspektora. Mere koje predlaže evropski centar je prevencija kroz pojačanu higijenu ruku, edukaciju stanovništva, obazrivu upotreba antibiotika i razvoj novih.

„Vakcine igraju važu ulogu prevenciji rezistencije, jer sprečavaju bolest, kada imamo manje epizoda bolesti, manje imamo otrebe da koristmo antibiotike na jedan ili na drugi način“, kaže Popović.

Stručnjaci upozoravaju – antibiotici se ne koriste samoinicijativno, već isključivo po preporuci lekara i samo tokom naznačenog vremena.

„Da bismo znali čak i koji antibiotik deluje potrebno je uradiit antibiogram i znato koji će antibiotik dati rezulatte na slučaj određenog pacijenta, a ono nešto mi nije dobro , malo kijam, malo temepraturica, pa ja na sviju ruku antibiotik,to svakako nije prpeoručljivo“, kaže Ninčić.

„Nikad ne preskatati noćnu dozu, zato što je jako bitno zbog osobina leka u organizmu da ta dza uspostavi ravnotežno stanje, jer ako bude niža koncentracija u krivi to pogoduje razoju rezistencije, i vrlo važno, nikad ne pozajmljujte antibiotike komšiluku i prijateljima, jetr to može da dovede do visokog nivoa reistencije, ali i da izazove opasne, neželjene efekte“, poručuje Bajčetić.

A protiv kijavice i gripa umesto antibitoika – što više tečnosti, analgetici protiv bolova i za snižavaneje temperature i prirodna, biljna lekovita sredstva kao pomoć. U surotnom, umesto koristi, biće mnogo više štete.

Prilog pogledajte na početku ove vesti