Na Samitu Evropske političke zajednice 6. i 7. oktobra u Pragu biće sigurno pritisaka na Srbiju, u direktnim kontaktima više na marginama tog skupa, ali je vrlo indikativno da je rečeno da to neće biti prvog, već drugog dana na neformalnom susretu šefova EU jer bi bilo malo neukusno i možda zaista krajnje neprimereno da neko ko nije član EU traži od Srbije da uskladi svoju politiku sa zajedničkom politikom EU, rekao je u Dnevniku Nove S profesor u penziji Fakulteta političkih nauka u Beogradu Ivo Visković.

Visković očekuje da drugi dan bude čak značajniji što se tiče Srbije, ali napominje da je ovaj skup u svakom slučaju vrlo važan, jer predstavlja rađanje jednog novog formata koji obuhvata i zemlje koje nisu članice EU.

„Evropska politička zajednica, čiji je ovo početak, okuplja lidere 44 države i to je veliki politički uspeh“, dodao je on.

Upitan šta je važnije u kontekstu Berlinskog procesa i Otvorenog Balkana i da li tu ima nekog sukoba između nemačke i američke inicijative, Visković smatra da to sve ide u istom pravcu.

„Naravno, uvek postoji borba za prestiž i neće Nemačka napustuiti Berlinski proces tako lako, ali neće se ni Makron odreći svojih ideja“, naveo je on.

Upitan da li je nerealno očekivati neke bitno različite odluke od onih koje je Srbija već donela, kao što je ne uvođenja sankcija Rusiji, na najavljenom vanrednom obraćanju predsednika Aleksandra Vučića za posle samita u Pragu kada bi naciji trebalo da saopšti u kom pravcu zemlja ide, Visković kaže da se „teško mogu očekivati tako decidirane odluke“.

„Verovatno će biti nešto jasnije nego što je bilo do sada jer sigurno će Vučić predstaviti sa kakvim je zahtevima bio suočen, ali neće doći do direktnog zaokreta“, istakao je on, dodajući da se može dogoditi da se „donekle menja politika ali da se napravi neki radiklani iskorak u ovom trenutku se ne sme očekivati“.

Na konstataciju novinarke da vreme „curi“ i da bi trebalo što pre da se odredimo u vezi sankcija prema Rusiji, Visković kaže da nemamo više mnogo vremena i da smo došli do onog trenutka kada se na neki način moramo opredeliti.

„To nije lako, nije jednostavno, ali oni koji su se borili da budu na vlasti treba da snose posledice svog izbora. Ovo je jako dugo na dnevnom redu i Evropa ne može sa time da se stalno bavi. Izjave koje su se danas čule u Briselu, da mi radimo na profitu derogiranja evropske politike su vrlo indikativne i ukazuju da je njihovom strpljenju došao kraj i da se od nas očekuje da se opredelimo, ma koliko to nama teško bilo“, zaključio je Visković.

Pogledajte celokupno gostovanje Iva Viskovića u Dnevniku Nove S: