Invaliditet koji nije zasustavio hod po modnoj pisti - Marija Matić

U februaru 2013. godine obolela je od osteosarkoma, malignog tumora kostiju.

"Mnogo mi je lakše bilo da potisnem sve što se dešavalo u tom periodu i na neki način zaboravim, mnogo potresnih scena je bilo, mnoge prijatelje sam izgubila, mnoge porodice su ostale bez dece, opaka je to bolest, nije nimalo naivna i nije nimalo lako izvući se, deca prođu mnoge faze tokom lečenja, od anorekcije do gojaznosti, mučnina, gubitka svesti, strah od igala i konstatnog bockanja, gubitak apetita, pad imuniteta, izolovanost, i to pritom ne traje nedelju, dve, vec mesecima", kaže Marija i dodaje da sve ovo što sam sada rekla je ta surova istina zvana život ali je sve to sada iza nje i dogovorili smo se da nećemo ponovo da prolazimo kroz to.

Ona se priseća  tog trenutka u kom je skupila tu snagu i kada je taj inat proradio pa je nje život krenuo ponovo uzlaznom putanjom. Sada otrkiva šta joj je bila najveća motivacija, a ko najveća podrška.

"Moja sestra je jedna od zaštitnički nastrojenih osoba, iako je mlađa čak 7 godina, mama i tata, baba, sestra jedini znaju kako im je bilo u periodu mog lečenja i nakon njega, ja sam se samo trudila da i kada je najgore, budem dobro", kaže Marija.

Od kobne bolesti se lečila godinu i po dana, u tom periodu je preživela amputaciju noge, a nakon toga terapije, pa tek nakon što je sa njima završila otišla je na rehabilitaciju. Kada je naučila da hoda sa protezom, vratila se normalnom životu. Povratak u svet nakon dve godine nije bio nimalo lak ali je bila ambiciozna i želela je da završi tu srednju skolu, nastaviti gde je stala i ostvari se. Završila je zatim osnovne Filološke studije i master na FON - Ljudski resursi.

U jednom trenutku je počela da nosi moderniju protezu koja znatno olakšava funkcionisanje, a sada otkriva koliko je to sve bilo izazovno, na primer sakupiti novac za takvo pomagalo-

Morala je da sakuplja novac za tu modernu elektronsku protezu, koja donosi mnogo bolji hod i bolju stabilnost, a pre toga je nosila običnu mehaničnu koja se u Srbiji dobija od socijalnog. Ono što je takođe jedan od velikih izazova koje je trebalo prebroditi jeste između ostalog borba sa predrasudama određenih ljudi. Marija otkriva kako je to prevazilazila. Najgori komentari su bili tipa, na reviji su modeli ispred mene prokomentarisali, najgore za kraj, a zatvarala sam reviju pa stoga i taj komentar.

"Najgore komentare dobijam od starijih ljudi koji misle da mi je zivot unisten zbog invaliditeta i kako ja tako mogu da izađem na ulicu, zašto ne nosim pantalone leti itd itd... Roditelji koji deci pokrivaju oči, da li iz dobre namere da me dete slučajno ne bi pitalo zašto mi je noga drugačija ili zbog druge vrste namere, odnosno ne žele da im deca gledaju takvu ‘vrstu’ osobe", kaže Matić kod koje je fascinantno i zbog čega je zaista herojna, jeste što ona tu protezu i svoj invaliditet nikada nije skrivala i trudila se da predstavi da ne postoji, naprotiv, voli da obuče šorts, haljinicu i takav pristup joj je otvorio put ka modelingu. Sada objašnjava u kom trenutku i na koji način i kako na to reaguju ljudi iz sveta modelinga, a kako njeno okruženje.

Hobi joj je modeling, svake godine je mozemo videti na beogradskom fashion week-u, trenutno radi kampanju za beauty salon. Na društvenim mrežama otvoreno govoriš o tome da život može da bude lep i kvalitetan uprkos određenom invaliditetu i sada otkriva koliko je ljudima potrebno da tako nešto čuju?

Marija snima klipove na društvenim mrežama gde objašnjava ljudima da je život jedan, da ostanu hrabri i jaki i da nije sramota nemati ruku ili nogu, kao ni bilo šta drugo. )

"Lepih komentara je više, priđu mi ljudi, oraspoloži ih moja pojava, postanu pozitivniji, shvate da neki njihovi problemi ipak nisu problemi, desilo mi se da se žena jednom prilikom i rasplakala, rekla je da sam joj ulepsala dan. Nikada nisam imala problema kada su u pitanju odnosi, muškarci mi prilaze jako često, muškarac koji ne bi umeo sa ovakvom osobom, ni ne prilazi, sto je skroz normalno", kaže Marija koja je u međuvremenu učestvovala i u osnivanju Udruženja mladih i dece amputiraca UMIDA Momentum. Ona sada pojašnjava sa kojim ciljem i kakvi su joj planovi za budućnost.

"Udruženje je nastalo iz potrebe da prenesemo svoje znanje i iskustvo i podignemo svest, svi clanovi Udruženja su osobe sa nekim nedostatkom ekstremiteta. Želela bi u budućnosti da kroz Udruženje pomognem svim mladima i roditeljima čija deca se susreću sa nekom vrstom invaliditeta, kroz razgovore podrške i sa iskustvom koje ima najbolje moze preneti isto", kaže Marija koja je rekla i "sve što mi se desilo u životu je bilo spontano, a sve što sam zelela sam uspela da izguram, a neki to ne uspevaju čak ni ako im život ne stavi izazov pred kakav je njoj stavio.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Da li će karcinom postati izlečiv: Šta je budućnost njegovog lečenja?