Ima li kraja ćutanju na prijave protiv policije

Nakon vesti da je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu počelo da postupa po tužbama protiv načelnika JZO Marka Krička, nameće se pitanje: Daju li ovakve vesti nadu da će ovaj put provosudni organi - ne samo reagovati, već i delati i da li svako ko je osetio prekoračenje policijskog ovlašćenja na svojoj koži - ima pravo na pravdu? Nekih primera iz bliske prošlosti na tu temu - koji su prošli u tišini, sećamo se i dalje.

Pendrek po pendrek. Pet godina kasnije bez pravnog epiloga: Ko je i koliko tukao građane koji su izašli na proteste protiv uvođenja policijskog časa tokom epidemije Korona visrusa.

“Mi već duže vremena, od onog brutalnog gušenja protesta 2020. godine u Beogradu i Novom Sadu i posledica svega toga je situacija da su predmet krivičnog i prekršajnog progona eventualnog, građani koji su učestvovali u protestima. Ali i pored drastičnih primera prekoračenja ovlašćenja, primene brutalne sile. Mi nemamo nijedan primer adekvatne rekacije nadležnih organa na to”, kaže Rodoljub Šabić, advokat i dodaje “pa i sad ovo što imamo je posledica svega toga”

Nova kriza, novi pendreci.

Još jedna u nizu krivičnih prijava – ovaj put protiv komandanta JZO-a Marka Krička.

“Imamo ceo grad pokriven kamerama tako da ne verujem da se postoji ijedna prepreka da se postupak otvori. Da li će on biti otvoren zavisi i od pritiska javnosti. I ostali postupci koji su pokrenuti protiv visokih državnih fnkcionera takođe su došli pod velikim pritiskom javnosti”, kaže Nemanja Đurić predsednik Sindikata sudske vlasti.

Sumnju u rad tužilaštva i suda po pitanju krivičnih prijava protiv policijske brutalnosti tokom aktuelne krize, dovodi u sumnju prethodno iskustvo, objašnjava Šabić. Kako dodaje – Čitav niz ranijih postupaka u kojima je MUP navadno bio angažovan, ostao je bez ikakvog efekta.

“Setite se famoznog objavljivanja podataka đaka u Ribnikaru. Pa onog ubistva batinanjem u policijskoj stanici, sve su to krajnje uznemiravajuće stvari u kojoj bi građani Srbije trebalo da očekuju mnogo ozbiljniju reakciju”, ističe Šabić.

Da se vratimo šest godina unazad: Presudom od 19. decembra 2019. godine završen je postupak u kome su sedmorica žandarma iz niške brigade osuđeni na osam meseci zatvora uslovno, za prebijanje Andreja Vučića, Predraga Malog i dva pripadnika vojne jedinice „Kobre” tokom Parade ponosa 2014. godine.

“Definitivno javnost može da stekne utisak da postoje građani prvog i drugog reda kao da se za određene istog trenutka režavaju problemi”, smatra Đurić.

“Mislim da je to jedini primer u kojem su policajci neki otpušteni zbog prekoračenja ovlaščenja. Imali smo masu primera koji su bili slični, isti ili gori”, zaključuje Šabić.

Ali, dodaje Šabić, pravni epilog za te druge slučajeve nije bio ni približno sličan.

Prilog Irene Štikovac iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.