I na Beogradskom maratonu trčalo se za studente

U Mađarskoj na dva točka, u Beogradu se pumpalo u patikama. Po prilično hladnom danu trčao se maraton. Najveću podršku imali su studenti, koji svoj maraton trče već mesecima. Nastavlja Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Kenijci su najbrže trčali beogradskim ulicama. I to verovatno nikoga nije iznendailo. Organizatori navode da je sa 14.000 učesnika 38. maraton bio najbrojniji do sada . A ako neko beleži – može i da doda da su prvi put od njegovog osnivanja najviše navijača imali studenti.

Gde god se pojavii odzvanjali su bubnjevi, triangli, pištaljke i jedna reč, koja se zadržala kao simbol protesta.

„Kakva je atmosfera? Fenomenalna, pa vidite kako je lepo, kakve se poruke šalju, da izdrže do kraja, pumpaj. Kome šaljete podršku pumpaj? Studentima, da nastave sa svim onim što rade. Zašto njima? Zato što rade pravu stvar. Podržavam ove što trče za studente. Zašto? Zato što podržavam studente“, kažu građani.

I nije bilo malo onih koji su trčali za studente. Neki u boljoj formi i treningu, drugi sa dobrom voljom, pa koliko izdrže, ko je i koliko mogao da doprinese u istom cilju.

„Danas trčimo za podršku studentima, ne trčimo za svoj rekode i da postignemo neki svoj rezultat“, kaže Đorđe, trkač.

„Utisak je preidvan, trka je kao i uvek divna, mi volimo da trčimo u Beogradu, danas smo trčali sa pozitivnim ciljem, za studente, kao podrška za ispunjenej zahteva“, kaže Filip Petković, trkač.

Lako su istrčali, jer u ovakvim majicama simbolično trče svakog vikenda.

„To se ide nedeljom od FDU pa do nekog od fakulteta, tu nisam redovna, da se ogradim. A koju poruku šaljete time. da je neko uz njih, da ih neko čuva“, kaže Slavica Apostalović.

I dok je nekoliko destina metara dalje, na Trgu republike treštala muzika, u 11.52 ispred Rektorata studenti i oni koji su za njih trčali – oćutali su po minut za svaku žrtvu pada nadstrešnice.

Bilo je i onih koji nisu ni trčali, ni hodali, ali su atmosferi doprineli na svoj način.

„Zašto ste ispred rektorata? Da podržimo studente. kako ih podržavate. Evo ovako.. bubnjevi…“, kažu bubnjari.

Uz novi motiv, i ovaj Beogradski maraton prošao je u svetlu vrednosti koje neguje 338 godina – izdržljivosti, sportu i zdravim navikama. Iz god razloga trčali, nezavisno od vremenskih prilika i umora, svi su otišli zadovoljni.

„Mi smo trčali 10 kilometara i osećamo se super, prvi put da sam istrrčao ovako lagano, Ista vremna i 3 min, a ti. prvi maraton, 10 kilometar i na pola je bilo baš tesko, ali poslednjih 300 metara je bio pun gas. Nije bio preteško, u nekim momentima je malo duvao vetar, ali smo prošli dobro. Šta vas je motivisalo? Generalno trčimo redovno, mada nije bilo dobro vreme za spremanje za polumaraton, ali drugi put“, kažu trkači.

Ovo je bio moj prvi maraton u životu, ostvario sam zacrtani cilj, 42 km sam prešao za 3 sata i 39 minuta. Samo želim da pošaljem poruku Srbiji, uspećemo zajedno i pumpaj“ dodao je jedan trkač.

Pumpale su i kolege iz dalekih krajeva…

„Volim ljude iz Srbije , imaju puno srce, zato ja trčim ovaj maraton u Boegradu, to mi je prvi maraton u životu. Mi smo iz Južne Koreje, i učimo srpski jezik na Filološkom fakultetu. A jel znate sa čim se suočavaju studenti ovde u sbriji? Naša srpska porfesorica u koreji je iz Novog Sada, i mi smo uz srspke studente“, kažu trkači Koreanci,

„Pumpaj, pumpaj, pun gas, ide gas.“

Uz ovaj, slogan koji smo proteklih meseci najčešće čuli je i onaj – Niko nije umoran. Uglavnom kroz pesmu od zadihanih studenata, dok sa žuljevima na stopalima prelaze stotine kilometara po celoj Srbiji. U istom ritmu pevaju i biciklisti dok pedalaju 1300 kilometara do Strazbura. Reklo bi se, nikad aktivnija generacija, i van praznika sporta, za šta važi beogradski maraton. Razlikuje se samo – što studentske šetnje i vožnje nije uvek obezbeđivala policija, a hodali su i vozili i po mraku, dok su oko nih prolazi automobili i kamioni.

Nije uvek bilo bezbedno, i ako je možda i zdravo, to nije povod, već ciljevi, kojih od subote ima 5.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.