Hrvatski bojkot rezultovao zakonom: Šta se dešava u Srbiji?

Bojkot trgovinskih lanaca u Hrvatskoj zbog visokih cena moglo bi se reći da je urodio plodom. Prošle nedelje dobili su Zakon o vanrednim merama kontrole cena. Iako deo struke u hrvatskoj kaže da to nije dovoljno, kao i da nije rešen uzrok problema, iz Upravnog odbora Republičke unije potrošača u Srbiji se nadaju da će njegovo donošenje, kao domino efekat, uticati i na našu vladu.

„Poskupelo je uglavnom dosta sve nešto i sto posto. S obzirom na plate koje imamo da su van svake pameti, mislim da niko s anormalnom zaposlenjem i normalnom platom, niko ne može da priušti za normalnu porodicu ono što je potrebno. Bojkotujem velike – Lidl, Maxi i takve markete…naručujem. Kod nas je sve skuplje recimo nego u Crnoj Gori, Hrvatskoj ili Sloveniji“, kažu građani.

Skupo, skuplje, pa papreno – kuka novčanik još na pragu samoposluge. I u Hrvatskoj je, poručuju komšije koje su takođe bojkotovale trgovinske lance. Epilog je za sada: novi Zakon o vanrednim merama kontrole cena.

„Jednu dobru stvar su uveli a to je da veliki lanci moraju na internetu objaviti svoje cene tako da mogu napraviti usporede cena. Mislim da to imaju Izrael i još neke drž. I to je jedino u biti dobro. To je jedina mera u kojoj drže može regulirati. Dodali su i da se mora pratiti kakva je bila priije cena, promena cena“, kaže Goran Vojković, komentator Index.hr.

Da li je u Srbiji moguć sličan scenario?

„Ne verujem nažalost, volela bih ali mislim da se kod nas sve te stvari teže implementiraju. Malo otvoriti tržište da bude lojalnija konkurencija i ponda će sigurno i cene biti bolje. Mislim da je potrebna neka radikalizacija, da se ugledamo na komšije, mislim da ni to još jače urodilo prlodom“, kažu građani.

„Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine može da donese urednbe kojima se ograničavaju cene odredjene grupe namirnica isto kao što je u Hrvatskoj regulisano odlukom o vanrednim merama kontrole cena odredje nih proizvoa i kategorije proizvoda. Moguće je to uraditi i u Srbiji, to je itekako poželjno u ovom momentu“, kaže Vesna Perinčić, predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača.

Za trgovce koji krše zakon u Hrvatskoj propisane su i kazne od 3.000 do 30.000 evra. Pored novčanih kazni zakon predviđa i oduzimanje zarade ostvarene prekršajima. Hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar poručio je da je cilj zakona zaštita životnog standarda građana i brza reakcija na poremećaje na tržištu.

„Mi imamo jako puno ljudi koji imaju zaista 400-500 evra neki imanje mesečno a to jeste socijalni problem koji se ne može rešiti ovim merama. Mere jesu delom političke jer su lokalni izbori za par meseci, mere su možda neke stvari pokrenule, možda će nekom malom broju pomoći. Problem je količina novca, struktura privrede i enormna papirologija pa se nijedan diskonter novi ne želi uključiti u Hrvatsku“, smatra Vojković.

Za to vreme u Srbiji se gradjani kroz inicijative poput „Efektive“ učestvuju u bojkotu tgovinskih lanaca na određeno vreme.

„Komisija je konstatovala da je bilo dogovaranja uporedjivanjem cena namirnica. Potrošači su sigurno čekali da će Komisija mnogo brže da odradi svoj posao….se nadaju da će neko da se njihovoj borbi za niže cene priključi od strane nadležnih državnih organa“, ističe Perinčić.

Jer, poručuje Perinčić, više je nego jasno da potrošači ne mogu da izdrže ovoliki rast cena.

Prilog Irene Štikovac iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.