Do referenduma o promeni Ustava ostalo je tek 12 dana. I dok se u javnosti još polemiše treba li na njega uopšte izaći, pojedini državljani Srbije ostavljeni su bez takve dileme. Tačnije, ogroman deo onih koji žive u inostranstvu neće ni dobiti priliku da se izjasni.
Ćerka se prijavila da glasa na referendumu u ambasadi RS u zemlji u kojoj živi. Dobila odgovor da ne može jer se nije dovoljno ljudi prijavilo. Pisala im ponovo da im skrene pažnju da je to njeno građansko i ustavno pravo. Opet dobila odgovor da postupaju po instrukcijama ⬇
— Ivana Gajić (@IvanaGajic13) December 29, 2021
„Ćerka se prijavila da glasa na referendumu u ambasadi Republike Srbije u zemlji u kojoj živi. Dobila odgovor da ne može jer se nije dovoljno ljudi prijavilo. Pisala im je ponovo da im skrene pažnju da je to njeno građansko i ustavno pravo. Opet je dobila odgovor da postupaju po instrukcijama“, napisala je Ivana Gajić na Tviteru.
„I mi u Londonu smo to isto dobili, nema nikakve šanse da se u Londonu nije prijavilo 100 ljudi. Ja lično znam makar 20 koji su se prijavili. Isto obaveštenje smo dobili i za izbore 2020. godine. Naši glasovi su nepoželjni jer su slobodni i neucenjeni“, piše Svetlana iz Londona, takođe na Tviteru.
„Mi uvom trenutku zaista nemamo dovoljno informacija o tome da li se u bilo kom gradu, a naročito većim gradovima kao što su Njujork i Vašington, prijavilo 100 građana u tom kratkom roku ili nije. S obzirom da je većina dobijala informaciju da nema dovoljnog broja prijavljenih, ako svakom date tu istu informaciju, naravno da ih na kraju neće ni biti. Ono što je drugo pitanje je obaveštenost građana u inostranstvu o tome postoji rok u kome se morate prijaviti“, rekao je pravnik Milan Antonijevic.
U RIK-u navode da zakonom nije predviđena obaveza bilo kog organa koji ima nadležnosti u postupku sprovođenja izbora da građane obevesti o konkretnom zakonskom rešenju prema kom se biračko mesto određuje za najmanje 100 birača. Za to mogu biti zadužena diplomatsko-konzularna predstavništva, kao i ministarstvo nadležno za poslove uprave. Ipak, ukoliko do državljana u inostranstvu informacija o referendumu nije stigla, može li on biti legitiman?
„Pitanje legitimnosti predstojećeg referenduma nikako se ne može dovesti u vezu sa određivanjem glasačkih mesta u inostranstvu, s obzirom na to da svi građani Republike Srbije sa pravom glasa, ukoliko nisu upisani u posebne izvode za glasanje na glasačkim mestima u inostranstvu, mogu da ostvare svoje izborno pravo glasanjem u mestu svog poslednjeg prebivališta u Republici Srbiji“, objašnjavaju iz RIK-a,
„Ne očekujem da će biti kasnijeg održavanja, odnosno nekog novog roka koji bi se davao, iako bi to možda bilo najpoštenije prema onima koji su napustili Srbiju“, kazao je Antonijević.
U južnoj srpskoj pokrajini situacija je nešto drugačija. Od premijera Kosova Aljbina Kurtija čuli smo da Kosovo neće dozvoliti održavanje referenduma Srbije na svojoj teritoriji. Tanja Lazarević sa portala KosSev podseća da su brojna Kurtijeva obećanja ostala neispunjena.
„Kad Kurti kaže da neće biti referenduma, ja ne bih bila 100% sigurna. Ako Beograd bude insistirao na tome da se na Kosovu održi referendum u većinski srpskim sredinama, računala bih da će to i da se dogodi“, rekla je urednica portala KosSev Tanja Lazarević.
Lazarević dodaje da se među Srbima na Kosovu i Metohiji itekako govori o referendumu, ali pre svega uz bojazan da bi njegova promena mogla da znači izbacivanje Kosova iz preambule Ustava.
Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“: Hoće li referendum stići do Kosova i dijaspore?
Bonus video: Referendum sve bliži, nedoumice sve veće
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: