Divljanje navijača ne samo na tribinama već i u prostorijama klubova, dopingovanje, nameštanje rezultata - svime treba da se bavi novoformirani Naconalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu. A kako se u to uklapa i čemu služi postojeći Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama donet pre dve decenije, pitao je Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.
Pokušaj nameštanja utakmice između Mladosti GA i Novog Sada, tuča navijača pred početak utakmice Srbija – Švajcarska u Leskovcu, upad nepoznatih ljudi na stadion Partizana veče pred derbi. Ovo su samo neki od slučajeva kojima treba da se pozabavi novooformljeni Nacionalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu. Ministar unutrašnjih poslava Dačić kaže da su postavljeni jasni standardi i procedure. Bez uloge države nema ni obračuna sa režiserima nameštaljki, saglasni su upućeni.
„Fudbal je posebno na udaru zbog ogromnog polja crnog kladioničarskog tržišta, ali bez konkretnih dokaza, odnosno angažovanja policije, tužilaštva i sudstva mi o ovom slučaju možemo da pričamo samo o jednom delu rešavanja problema“, smatra Branko Spasojević, novinar Sportkluba.
Iako je Fudbalski savez Srbije stavio do znanja da ima želje u njegovim redovima za obračunavanje sa negativnim pojavama, sprovodila se selektivna pravda, objašnjava Spasojević.
„Organi Fudbalskog saveza Srbije, bez obzira koliko u njegovim redovima imalo jasne želje da preuzmu vruć krompir u svoje ruke, ipak nemaju ni instrumente, ali ni snagu da ih sprovedu u delo i realizuju“, kaže Spasojević
„Tacit je svojevremo rekao da što više zakona, to trulija država. Mi u suštini imamo dobre zakone, imali smo ih oduvek. Međutim primena tih zakona, uvek je bila problematična i u ovoj zemlji i u našem narodu“ kaže Vladimir Vuletić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Bez rešavanja problema sa nameštanjem rezultata nema ni boljeg fudbala ni povratka publike na stadione. Ali čemu sada i Savet, kada već 20 godina postoji Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. On ima kaznene odredbe i predviđa mere prevencije. Država je menjala odnos prema tom pitanju:
„U jednom periodu je isključivo, ranije, stav države bio da treba represijom, odnosno strogim kažnjavanjem rešiti problem navijačkog nasilja, a nakon toga desio se jedan drugačiji pristup – stvorio se utisak u javnosti da država hoće da reši problem nasilja na sportskim manifestacijama nekom vrstom pakta sa navijačima, odnosno navijačkim grupama. Ni jedan ni drugi pristup nisu dali rešenje“, kaže Goran Ilić, javni tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva.
„Ako vi favorizujete tribine i ljude koji čine taj politički establišment, a deo su tribina i ako ih stavljate u povoljniji položaj onda ste vi senzitivniji, kao država i kao pravosuđe prema onome što oni čine, zato što su vam potrebni za ostvarenje vaših političkih ciljeva“, kaže Ivan Ninić, advokat.
Odavno je aktuelno zapažanje da je crno-bela tribina dobila ulicu i obezbeđenje u noćnim klubovima, dok je Zvezdin sever dobio veće poslove, od kojih je najpoznatija građevinska firma Ultra Kop.
„Nema tog saveta koji će da izvrši regulaciju dešavanja na sportskim tribinama, za razliku od predsedika države koji to radi na vrlo sofisticiran način. Dakle vi ćete smiriti navijače tako što ćete jedne uhapsiti kad vam Francuzi daju materijal i Skaj prepiske, drugi ćete smiriti tako što ćete im postaviti kranove na gradilištima ili ćete im dati da očitavaju možda brojila na teritoriji republike Srbije od strane EPS-a“, kaže Ninić
„U Srbiji je biti navijač zanimanje. I to veoma unosno zanimanje. Kada navijanje i navijačke grupe prestanu da budu kompanije koje se bave unosnim poslovima, tog dana i tog trenutka ćemo početi da rešavamo problem nasilja na sportskim manifestacijama“ zaključuje Ilić.
Formiranje ovog saveta ima svoje uporište u zakonu o sportu, a prvi put je formiran 2012. pa potom 2017, ali sistem nesmetano funkcioniše i sa i bez saveta, pa ipak postoje dvostruki aršini u tretiranju tribine i običnih građana:
„Navijači nisu kriminalci. To s jedne strane, ali borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv ovakvih situacija mora biti dvostruka – mora biti apersonalna i mora biti univerzalna, dakle zakon je surov. Ali je zakon. Zakon mora biti primenjljiv za sve i svako je jednak pred zakonom“, kaže Vuletić.
„Zato u Beton hali, kada dođu navijači i razlupaju kompletnu Beton halu, vi te ljude ne hapsite, vi te ljude privedete, izreknete im ejdnokratne kazne od 5 hiljada dinara do 30 hiljada dinara, ali zato hapsite goloruki narod, hapsite studente po beogradskim ulicama, držite ih 30 dana u pritvoru zbog navodnog pozivanja na rušenje ustavnog poretka“, kaže Ninić.
Uz postojeći zakon, upotrebna vrednost saveta videće se tokom i posle narednih utakmica što domaće lige, što reprezentativnih. Do tada će se možda i dalje pevati zakonima:
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO – „Ovlaš“ kazne za huliganski pir u centru Beograda: Osuđeno je svega 15 navijača, ostali pušteni iz pritvora